„Izjava direktora Američke agencije za međunarodni razvoj Marka Grina u Vašingtonu predstavlja glas iz prošlosti, iz doba Hladnog rata. On je predstavio ’Koncept za borbu protiv zlonamernog uticaja Kremlja‘, koji je razvila ova agencija, a koja ulazi u strukturu američkog Stejt departmenta, i čiji sâm naziv govori o tome da USAID uopšte nije usmeren na stvaranje atmosfere saradnje na svetskoj sceni, već predstavlja sredstvo ideološke borbe i propagande“, ističe se u komentaru Ministarstva.
Funkcioneri iz Vašingtona pokušavaju da ne dozvole normalizaciju odnosa i da ih još više naruše, dodaje rusko Ministarstvo.
„Terminom ’suprotstavljanje‘ nespretno se maskira agresivan ofanzivni pristup. Koncept je otvoreno usmeren na sejanje rusofobije u svetu, posebno u našim susednim državama. Iza težnje da se poseje strah od naše zemlje i iza zastrašivanja izmišljenom ’ruskom pretnjom‘ — jasno se vidi želja da se svi pokore uticaju Sjedinjenih Američkih Država, da se okrenu protiv Rusije, i da se Evropa natera da kupuje skupi američki tečni gas. Drugim rečima — Vašington je, rešavajući svoje geopolitičke zadatke, spreman da, ujedno, izvuče i komercijalnu korist“, ocenjuje Ministarstvo.
„Ovaj zvaničan program dejstva, koji je predstavio visoki zvaničnik aktuelne američke administracije je — deprimirajući. On se nikako ne slaže sa konstruktivnim tonom nedavnog sastanka predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa, na samitu G20 u Osaki. Očigledno je da uticajni funkcioneri u Vašingtonu svom snagom pokušavaju da spreče normalizaciju rusko-američkih odnosa i da je još više unište“, naglašava se u saopštenju.
Direktor Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) Mark Grin razmatrao je 4. i 5. jula sa predstavnicima G7 u Parizu „Koncept o suprotstavljanju zlonamernom uticaju Kremlja“, koji je predstavljen kao „nastavak formiranja odgovora na zlonamerni uticaj Kremlja, kroz stvaranje uslova za ekonomsku i demokratsku održivost zemalja na koje je delovanje usmereno i kroz rad koji će biti usmeren protiv pokušaja Kremlja da podrije rad brojnih institucija“.
U dokumentu se nabrajaju i oblasti na koje će se ova inicijativa fokusirati: demokratske institucije i zakonodavstvo, nezavisni mediji, energetska nezavisnost i ekonomska nezavisnost. Kao primeri, na nekoliko mesta se navode — Moldavija i Ukrajina.
