Jedan od autora ovog dokumenta, istoričar iz Trsta Stefano Piloto kaže za Sputnjik da su peticiju potpisale „hiljade građana“ i da se od vlade i parlamenta čeka saglasnost „da se nastavi taj proces“.
Profesor Piloto, koji je inače član „Komiteta za preispitivanje odluke o nezavisnosti Kosova od strane Italije“, komentarišući navode skeptičara da za sada nijedna „ozbiljna“ zemlja nije povukla priznanje Kosova, kaže da, prema njegovom mišljenju, sve suverene države imaju istu „težinu“ u okviru UN i da je to smisao deklaracije UN iz 1942. godine, koju su potpisale, između ostalog, SAD i Velika Britanija.
„Na spisku država-potpisnica (ukupno 26) bile su i zemlje koje nisu igrale veliku ulogu u svetskoj diplomatiji, na primer, centralnoameričke zemlje“, ističe sagovornik Sputnjika.
Trenutno nema indicija da će zvanični Rim preispitati odluku o Kosovu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom posete Italiji u maju ove godine rekao da bez obzira na različite stavove po pitanju Kosova, Italija razume poziciju Srbije i želi da učestvuje u rešavanju kosovskog problema.
Ipak, sagovornik Sputnjika smatra da bi svaki stav mogao da bude preicpitan nakon spoznavanja grešaka koje su napravljene u prošlosti.
Srbija ne sme da ustupi teritorije
„Italijanska vlada razume da se problem Kosova neće rešiti sam po sebi, vremenom. Dešava se nešto sasvim suprotno. Čim vreme prolazi, problem postaje sve ozbiljniji sa tačke gledišta humanitarne katastrofe i kršenja međunarodnog prava. Razlog je, po mom mišljenju, u tome što je ova odluka (o priznavanju nezavisnosti Kosova) doneta na nezakonitoj osnovi.“
Piloto ističe da je podela Kosova i Metohije nemoguća opcija, jer su „njene granice i značaj definisani istorijom“.
„Osim toga, Srbija ne sme da ustupi teritorije koje imaju ogroman značaj za njen kulturni i religiozni identitet, a to su Peć, Dečani, Gračanica, Prizren, Velika Hoča, Goraždevac. Treba pronaći rešenje koje bi omogućilo autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija da se razvija u duhu uzajamnog poštovanja između svih naroda koji žive dole, što podrazumeva i učešće Srba u upravljanju ovom teritorijom.“
Utopija o mirnoj reintegraciji
Italijanski profesor kaže da ideja o mirnoj reintegraciji Kosova u sastav Srbije kroz dijalog i nakon jedanaest godina od jednostranog proglašenja nezavisnosti ove provincije ne zvuči kao utopija.
„Potrebna je dobra volja. Model za pomirenje se može pronaći, ali oni koji su radili na tome da se postojeća ravnoteža na Balkanu promeni, sad moraju da rade na obnavljanju mira, koji bi bio zasnovan na potrebama i zahtevima svih strana, a ne samo jedne strane. Ali za to su potrebni intelektualno poštenje i istorijska znanja.“
Sagovornik Sputnjika se boji da će nakon akcije ROSU na severu Kosova opet doći do eskalacije nasilja i da razlog tome treba tražiti u ponašanju zapadnih predstavnika međunarodne zajednice koji su podržali naoružavanje samoproglašenog Kosova, a pritom još uvek nisu rešili pitanje statusa ove teritorije uzimajući u obzir mišljenje svih strana.
„Stanovnici severnog dela Kosova i Metohije smatraju da su u sastavu Srbije i ne žele da priznaju legitimnost nesrpske policije u ovom delu provincije, posebno kada policija radi protiv onih koji pokušavaju da zaštite ekonomske interese lokalnog stanovništa nakon uvođenja taksi od 100 odsto, koje su, uzgred budi rečeno, u suprotnosti sa zdravim razumom“, zaključuje on.
