Privremena poverenica za poslove SAD u Gruziji nazvala je ruske mere „nepravednim, nepotrebnim i neproporcionalnim“.
„Najmanje od 1974. godine do sada nije bilo ni dana da protiv naše zemlje nisu bile na snazi nekakve američke sankcije“, saopštilo je Ministarstvo.
Ruske diplomate su naglasile da je „gotovo pola veka američki establišment posmatrao Rusiju kao neprijateljsku državu“.
Ministarstvo je podsetilo da su 1974. godine SAD usvojile amandman Džeksona Venika, koji je zabranjivao da se Sovjetskom Savezu daju olakšice u trgovini, državni krediti i kreditne garancije. Šest godina kasnije SAD više od 60 zemalja bojkotovalo je Olimpijske igre u SSSR-u, zato što se Zapad nije slagao s ulaskom sovjetske vojske u Avganistan.
Blokada izgradnje gasovoda „Urengoj-Pomari-Užgorod“, nakon koje je usledio embargo na isporuke visokotehnološke opreme u Sovjetski Savez, uvedena je 1981. godine.
Godine 1998. pojavio se naučni „crni spisak“ organizacija koje su navodno narušavale antiiranske sankcije, a 2012. godine usvojen je „zakon Magnitskog“, koji podrazumeva personalne sankcije.
Ministarstvo je podsetilo da je 2014. godine počela epoha sankcija u vezi s ukrajinskom krizom, a od 2018. s takozvanim „slučajem Skripalj“. Ruske diplomate su, takođe, navele da je broj američkih sankcionih mera dostigao 65.
„Umesto mentorskih lekcija u vezi s ruskim merama zaštite života i zdravlja sopstvenih građana u inostranstvu, voleli bismo da čujemo od gospođe Rud nešto o ’pravednosti, potrebnosti i proporcionalnosti‘ američkih restriktivnih mera, koje se uvode decenijama sa ciljem vršenja pritiska na spoljnopolitički kurs naše zemlje“, istaklo je Ministarstvo.
U saopštenju je, takođe, navedeno da su žrtve takve politike SAD postale brojne zemlje koje vode nezavisnu spoljnu politiku.
Prekid avio-saobraćaja s Gruzijom
U junu su u Gruziji počeli protesti, čiji je povod bilo to što je ruska delegacija učestvovala na sednici Međunarodne skupštine pravoslavlja, održanoj u Tbilisiju.
U sukobima s policijom povređeno je više od 240 ljudi, a još 300 demonstranata je uhapšeno.
Demonstranti su zatražili ostavku predstavnika gruzijskih vlasti, kao i da se 2020. održe parlamentarni izbori po proporcionalnom sistemu.
Predsednica Gruzije Salome Zurabišvili je izjavila da protestima rukovodi Rusija, koju je nazvala „neprijateljem i okupatorom“.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 21. juna potpisao ukaz kojim se obustavlja putnički avio-saobraćaj ka Gruziji od 8. jula.
