Prema rečima Stoltenberga — 1987. godine Rusija je mogla da uništi krstareće rakete i rakete srednjeg dometa u roku od nekoliko nedelja, pa može i sada, ukoliko želi da ispoštuje Sporazum.
Ranije su predstavnici NATO mnogo puta izjavljivali da rakete 9M729, navodno — narušavaju Sporazum o raketama. Ruske vlasti odbacuju te optužbe. Kako su izjavili iz Moskve — raketa se nije razvijala, niti je testirana na udaljenostima koje premašuju Sporazumom utvrđenu granicu.
Stoltenberg je dodao da protivraketna odbrana u Evropi nije usmerena protiv Rusije, niti je u stanju da obori ruske interkontinentalne balističke rakete.
Prema njegovim rečima — taj sistem je usmeren protiv pretnji izvan evroatlantskog regiona i tu se ništa nije promenilo.
Krajem juna su zemlje NATO usaglasile paket političkih i vojnih mera, koje stupaju na snagu u slučaju raskida Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. Mere mogu da uključuju i vojne vežbe, obaveštajne aktivnosti, protivraketnu odbranu i konvencionalno naoružanje.
Vrhovni komandant Ujedinjenih oružanih snaga NATO, general Tod Volters, u junu je izjavio da, u slučaju raskida Sporazuma o raketama, snage SAD i NATO nameravaju da poboljšaju efikasnost sistema za upozorenje i brzinu reagovanja na potencijalne napade. Prema njegovim rečima — neophodno je pronaći način da se odgovori brže nego ranije, i pre potencijalnog protivnika.
Sporazum o raketama
Američki predsednik Donald Tramp je početkom godine saopštio da Vašington 2. februara počinje proceduru za povlačenje iz Sporazuma o likvidaciji raketa i optužio je Rusiju da narušava Sporazum, što je Moskva demantovala. Američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio je tim povodom da će Sporazum biti raskinut, ako se Rusija u roku od šest meseci ne vrati na potpuno i proverljivo poštovanje Sporazuma.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2. februara izjavio da će Rusija recipročno odgovoriti na odluku SAD o povlačenju iz Sporazuma i da će takođe obustaviti učešće u njemu. On je rekao i da Moskva neće dopustiti da bude uvučena u skupu trku u naoružanju. Pritom je Putin dodao i da svi predlozi Rusije o razoružanju — „ostaju na stolu, a vrata ostaju otvorena“, ali je i naredio da ruski zvaničnici ne iniciraju nikakve pregovore u vezi sa tim pitanjem. Ruski lider je 4. marta potpisao ukaz prema kojem Rusija prekida ispunjavanje Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.
Sporazum o raketama srednjeg i kratkog dometa potpisan je 8. decembra 1987. godine, tokom posete sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova Vašingtonu. Sporazum je prvo obuhvatao klasu raketnog naoružanja dometa od 500 do 1.000 i od 1.000 do 5.500 kilometara, uključujući rakete R-12 i R-14, koje je SSSR 1962. godine razmestio na Kubi, što je tada izazvalo Karipsku krizu.
U maju 1991. godine Sporazum je u potpunosti realizovan. Sovjetski Savez je do tada uništio 1.752 balističke i krstareće rakete kopnenog baziranja, a SAD 859. Dokument ima neograničeni rok. Svaka od strana ima pravo da ga raskine — ukoliko predstavi ubedljive dokaze o tome da je neophodno da istupi iz njega.
