Išinger istovremeno upućuje na Dejtonski sporazum kao „dobar primer vrste diplomatije koju bi trebalo primeniti na dijalog Beograda i Prištine“.
On je u autorskom tekstu „Plan puta za Balkan“ za briselski portal „Politiko“ napisao da Evropa ne može sebi više da priušti da čeka i da se nada da će se problem sam izdvojiti, jer, kako kaže, „nerešeni konflikt“ u srcu Evrope predstavlja neprihvatljiv geopolitički rizik, posebno u vremenu globalnih preokreta.
Uz ocenu da Beograd i Priština ne mogu da izađu sa „autohtonim rešenjem“ problema, kao što su učinile Grčka i sada Severna Makedonija prošle godine, Išinger navodi da bi Evropa trebalo da iznese plan koji, kako kaže, mora da bude propraćen odlučnošću, prenosi Tanjug.
On ističe da je Dejtonski mirovni sporazum iz 1995. godine, iako nesavršen kao politički okvir za funkcionalnu državu, dobar primer vrste diplomatije koju bi trebalo primeniti na dijalog Beograda i Prištine i podseća da je, da bi se taj dogovor postigao, uspostavljena kontakt grupa između vodećih aktera koji su nastojali da okončaju borbe u Bosni.
Uz podsećanje da su okolnosti danas drugačije i da se ne radi o okončanju rata, već o integraciji regiona u EU, Išinger smatra da Unija, iako treba da preuzme vodeću ulogu u pregovorima, takođe treba blisko da koordiniše sa drugim akterima, uključujući Vašington i Moskvu, koji imaju svoje strateške interese u regionu.
Kako je rekao, EU će takođe morati da radi sa Turskom, koja ima ključnu ulogu u svim zemljama regiona sa značajnim brojem muslimanskog stanovništva, kao i Kina čija inicijativa „Pojas i put“ čini od nje značajnog „igrača u regionu“.
„Evropa bi trebalo da insistira na iznošenju niza uslova. Kosovo se mora dogovoriti o interno-koherentnoj pregovaračkoj poziciji i suspendovati jednostrane tarife koje je nametnula proizvodima iz Srbije i Bosne. Srbija, sa svoje strane, mora da zaustavi globalnu kampanju ’depriznavanja‘ nezavisnosti Kosova i okonča svoje pokušaje da blokira ulazak regiona u međunarodne organizacije“, rekao je bivši nemački diplomata.
On je podsetio i na to da su se nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron pozabavili ovim problemom ranije ove godine, kada su u aprilu pozvali lidere Zapadnog Balkana u Berlin. Međutim, ti razgovori nisu doneli ono što regionu stvarno treba — realan plan za njihovu integraciju u strukture Evropske unije.
„Francuska i Nemačka znaju veoma dobro da ne mogu da se nadaju da će rešiti spor između Beograda i Prištine, a da regionu ne ponude šansu da započne razgovore o pridruživanju EU, kaže Išinger i dodaje da ako sada ne pošalju pozitivan signal, budući sastanci će se verovatno završavati frustracijama i povećanim neprijateljstvom“, zaključio je on.
Ključ u ekonomskoj saradnji
Išinger zaključuje da EU ima i važnu ulogu u promociji ekonomskog razvoja regiona koji nije samo o pomoći, već i o promovisanju evropskih interesa, rekao je Išinger i kao primer naveo kompletiranje infrastrukturnih projekata na Zapadnom Balkanu, koji su od vitalnog značaja za strategiju povezivanja EU.
„Umesto da dozvoli lokalnim liderima da se okrenu lakom novcu od Kine za takve investicije, EU treba da obezbedi vladama neophodna sredstva i da insistira da slede pravila Unije za transparentnu nabavku i trgovinu. Zemljama regiona treba da bude jasno da je uspešna prekogranična saradnja najbolja ulaznica za približavanje EU“, rekao je on i dodao da integrisano regionalno tržište nije čekaonica iz koje nikada neće izaći, već nešto što će povećati njihov prosperitet i pomoći im da lakše ispune kriterijume za pridruživanje EU.
On smatra i da bi EU trebalo da uloži u vladavinu prava u regionu, kao i da bi države Zapadnog Balkana trebalo da ulože veće napore da se efikasnije bore protiv zarobljavanja država i kleptokratije, u čemu bi trebalo i EU da im pomogne.
Ipak, Išinger kao možda najvažniju stvar ističe da bi EU i njene članice trebalo da pojačaju podršku civilnom društvu u regionu i zahtevaju transparentnost i odgovornost lokalnih lidera.
„EU ima mapu puta za to — strategija Evropske komisije o proširenju iz 2018. godine pruža dugačak spisak korisnih, realističnih preporuka o tome kako podržati ekonomsku i demokratsku konsolidaciju regiona. Nažalost, EU je u velikoj meri ignorisala vlastiti savet“, smatra Išinger.
Za žaljenje je, kaže Išinger, i što je EU odlučila da ponovo odloži početak pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom o pridruživanju, uprkos prethodnim obećanjima nacionalnih vlada i preporukama Evropske komisije.
„Ukoliko EU ne može da ponudi kredibilan put pristupanja, izgubiće bilo kakav uticaj koji ima u regionu. Uslovi, naravno, moraju biti strogi. Ali oni takođe moraju biti pošteni — kada zemlje ispunjavaju kriterijume koje je postavila EU, oni ne bi trebalo da budu ometeni domaćim razlozima u glavnim gradovima. Da bi pokazala dobru volju, EU bi se barem morala obavezati da bez odlaganja donese viznu liberalizaciju za Kosovo“, rekao je Išinger.
