„Ako to neko vidi kao ’veliku Albaniju‘, onda je to njegov problem“, rekao je u februaru prošle godine albanski premijer Edi Rama, objašnjavajući da je drastično smanjenje troškova jedini razlog što će „pre ili kasnije“ Tirana i Priština imati zajedničke ambasade.
Posle godinu dana, u februaru ove godine, isti Rama je zaboravio na stara objašnjenja, pa su njegove vizije znatno evoluirale.
„Albanija i Kosovo će imati zajedničku spoljnu politiku, a ne samo zajedničke ambasade i diplomatske misije“, poručio je on sa svečane sednice kosovske skupštine povodom desete godišnjice od jednostrano proglašene nezavisnosti. Objašnjenje — potpuno drugačije od prethodnog.
Pred svetom — jedna nacija
Kosovo i Albanija su, kako je rekao, dve formalno odvojene administrativne realnosti, ali su deo zajedničkog istorijskog narativa, ujedinjenog nacionalnog osećanja i neodvojivog političkog interesa.
Da nisu bile u pitanju prazne reči, pokazalo se ovih dana kada je u Albaniji potpisan sporazum o objedinjavanju i koordinisanju spoljne politike Tirane i Prištine, koji uključuje i zajedničke ambasade. Potpisali su ga kosovski i albanski ministri spoljnih poslova Bedžet Pacoli i Gent Čakaj. Pacoli je tim povodom naveo da je „sporazum dveju država u cilju primene njihovih nacionalnih interesa“ i da predstavlja „veliki korak napred u zajedničkom nastupanju ispred sveta, pred kojim će delovati kao jedna nacija“.
„Velika Albanija“ na sceni
Sagovornik Sputnjika, nekadašnji diplomata Zoran Milivojević nema dilemu da upravo potpisani sporazum pokazuje da je na sceni realizacija projekta velike Albanije.
Time je, smatra on, nastavljen projekat koji je najavljen prošle i pretprošle godine na zajedničkim sednicama dveju vlada u Tirani i u Prištini o nekoj vrsti ujedinjavanja Albanije i samoproglašenog nezavisnog Kosova.
„To pokazuje da je na sceni realizacija projekta velike Albanije i ono što posebno začuđuje, jeste to da nema reakcije pre svega na Zapadu, ali nema ni reakcije onih međunarodnih službenika i institucija koji su prisutni na Kosovu i Metohiji i koji, u stvari, treba da garantuju status Kosova i Metohije kao protektorata UN. Dakle, nema reakcije ni UNMIK-a, ni Kfora i nema reakcije zapadnih centara moći, što nas utvrđuje u zaključku da ipak iza ove politike stoje zapadni faktori“, nedvosmislen je Milivojević
Ozbiljan mozaik Zapada
On smatra da Zapad time nije pokazao samo stav po pitanju velike Albanije, već i njegovu podršku onome što čini u Prištini vezano za odnose sa Beogradom, pre svega onemogućavanje dijaloga.
„Ovo što se čini na realizaciji Priština-Tirana predstavlja jedan ozbiljan mozaik geostrateških, geopolitičkih ciljeva Zapada na ovim prostorima, koji u osnovi imaju ne samo proširenje NATO, nego i suprotstavljanje uticajima Rusije, Kine i svih onih faktora koji bi mogli da naruše suprematiju Zapada na ovim prostorima“, kaže Milivojević.
Delikatna situacija
Na pitanje koliko će to sada Beogradu otežati poziciju u odnosima sa Prištinom, sagovornik Sputnjika kaže da ne sumnja da će ona biti vrlo otežana, posebno zato što nema nikakve ozbiljne reakcije od strane zapadnih centara moći.
„To znači da nema sprečavanja te politike od onih koji su na neki način nadležni. Mislim na Kfor, ali mislim i na sve one mehanizme koji treba da spreče otvaranje novih graničnih problema na ovim prostorima i suzbijanje velikoalbanskog koncepta u jednom strateškom, bezbednosnom, političkom i svakom drugom smislu. Prema tome, to otežava i dovodi Srbiju u delikatnu situaciju“, ukazuje nekadašnji diplomata.
On smatra da Srbiji ništa drugo ne preostaje nego da upozorava, insistira i pokreće sve one mehanizme koji joj stoje na raspolaganju na političkom i međunarodno-pravnom planu, uključujući Ujedinjene nacije, OEBS i druge institucije koje bi trebalo da reaguju na ovu situaciju.
