Tako je u intervjuu za video-produkciju „Iskre“ akademik Matija Bećković opisao trenutno stanje u Crnoj Gore:
„Za sada tih pesama o bojevima Crnogoraca protiv Srba nema, a nije isključeno da će nastati. Baš bih voleo da neku pročitam, jer bi sigurno ušla u antologiju neke najbizarnije poezije“.
Bećković kaže da i same vlasti u Crnoj Gori verovatno ne odlučuju o tome što rade.
„Oni moraju da slušaju i izvršavaju ono što im se kaže. Šta će još od njih tražiti ni oni sami ne znaju. Zna se samo da ne mogu ništa odbiti. Nadam se da od njih neće tražiti da objave rat Srbiji jer — oni bi bili u stanju da i to urade, ako su već poslali vojsku na Kosovo“, kaže Bećković.
Miraševa livada
Pesnik i akademik podseća:
„Ulica Vuka Karadžića u Cetinju je preimenovana u Islandsku ulicu; ne znam u šta li će preimenovati Obilića polje ispred Cetinjskog manastira — možda Miraševa livada“, kaže Bećković.
Bećković kaže i da aktuelna priča o Kosovu nadolazi, s jedne strane od onih koji nemaju pojma šta je to Kosovo, nego misle stvarno da je to neka teritorija i da tu nema nikakvih svetinja, niti podviga, niti moralnih razloga.
„Bilo je ono u ropstvu vekovima, ali ni jedan o tih okupatora nije poricao čija je to zemlja i čije su to svetinje. To se sada pojavljuje prvi put, a na nama je da u toj borbi za pamćenje ostanemo pri svome, a ostale ove stvari da rešimo, kao što su rešene svuda i da to pitanje ne rešimo kako ga nikada nije rešio niko. I da ne budemo jedinstven slučaj na svetu, presedan, ili primer, koji neće biti nigde primenjen. To bi trebalo da bude naša najčvršća odbrana. Da se neko pre nas, neko bogatiji, moćniji, srećniji, pre nas odrekne nekog svog prostora, da mi ne budemo jedini koji su se odrekli svoje zemlje. Samo da nas poštede jednog takvog poniženja.“
Agresori sa kokoškama
Bećković navodi i da smo nedavno čuli i o toj „velikosrpskoj“ agresiji koja se desila Hrvatskoj.
„Pa sam mislio, kad bi bila neka televizija na svetu, da onu kolonu od Knina do Beograda prikaže, kako bi svet video tu ’agresiju‘ svojim očima. To su jedinstveni agresori na svetu, u traktorima, u rasklimanim automobilima, prikolicama, sa kokoškama, sa kavezima, sa kućicama za pse; starice, starci, deca. To su bili ti „agresori“ na Hrvatsku. Uvek mi je bilo žao što televizija Srbije nije direktno prenosila put te kolone. Nadam se da imaju taj snimak, kako bi ceo svet, pa i mi sami, gledali kako izgleda agresorska vojska“, kaže Bećković.
Akademik zaključuje:
„Govori se da smo mi isterali 800.000 Albanaca, tog snimka nema, a da je egzodusa bilo, bilo bi i snimka. Da ga iko ima, imali bi ga Amerikanci. Sigurno oni imaju bolji snimak i one kolone od Knina nego mi“.
