„Kada sam prvi put bio u Kirgistanu, nisam video mnogo. Drugi put sam otišao na južnu obalu, gde sam video divne kanjone. Ovaj put sam odlučio da otkrijem južnu republiku za sebe“, napisao je Albert Dros na svojoj veb-stranici.
Niz predela pod nazivom „Kirgistan – lepota juga“ pokazuje neverovatnu prirodu ove zemlje.
Kako kaže Holanđanin, tokom putovanja oko Oszinskog regiona video je Lenjinov vrh, obišao rezervat Arslanbob i jezero Sara-Čelek. Pored toga, fotograf je snimio nekoliko slika u blizini Biškeka. Njegove impresije dočaravaju magične fotografije koje su u našoj galeriji.
Lenjinov vrh prostire se na 7.134 metara u provinciji Gorno-Badahšan
Kirgistanski noćni prizor viđen kroz objektiv holandskog fotografa.
Pogled na Lenjinov vrh, koji se nalazi na granici Kirgistana i Tadžikistana i koji je druga najviša tačka obe zemlje.
Oko 80 odsto površine države čine planine visoke preko 1.500 metara, a skoro polovina njih je visoka preko 3.000 metara.
Lenjinov vrh ima daleko više uspona nego bilo koji vrh od 7000 metara ili više, a svake godine stotine planinara stignu do vrha.
Zbog dominantnog planinskog terena u državi, manje od 8 odsto zemljišta se obrađuje, a obradivo zemljište je skoncentrisano u severnim nizijama i u džepovima doline Fergana.
Varošica Sari-Taš, koja iako ima samo nekoliko kafića i prodavnica, benzinsku stanicu i pet hostela, to je važan saobraćajni čvor koji povezuje Kinu, Kirgistan i Tadžikistan.
Kirgistan ima velike rezerve ruda metala, među kojima su zlato i retki metali.
Većina stanovništva koncentrisana je u planinskim kotlinama i pograničnim područjima, koja se nastavljaju na nizije i prigorja u susednim državama.
Raspad Sovjetskog Saveza teško je pogodio kirgistansku privredu. Glavni sektori su poljoprivreda i rudarstvo. Izvozi se i električna energija proizvedena u hidroelektranama.
U 2013. i 2014. godini, energetski sektor je primio najveću količinu finansija za razvoj zaštite od klimatskih promena.
Pisana istorija Kirgistana stara je preko 2000 godina i obuhvata različite kulture i carstva. Iako geografski izolovan svojim visoko planinskim terenom, koji je pomogao očuvanju drevne kulture, Kirgistan se nalazio na raskršću nekoliko velikih civilizacija kao deo Puta svile i drugih komercijalnih i kulturnih puteva.
Iako dugo nastanjen nizom nezavisnih plemena i klanova, Kirgistan je povremeno bio pod stranom dominacijom i stekao suverenitet kao nacionalna država nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Među zemljama Istočne Evrope i Centralne Azije, Kirgistan je treći najranjiviji posledicama klimatskih promena, kao što su promene u vremenskim obrascima koji bi mogli dovesti do produženih perioda padavina i suša.
Budući da se Kirgistan nalazi u planinskom regionu, zemlja je osetljiva na klimatske rizike kao što su poplave, klizišta, lavine, snežne oluje itd.
Promene u ekološkim zonama mogu prouzrokovati veće ugroženosti biljaka i nemogućnost određenih biljnih vrsta da se prilagode novim klimatskim uslovima, čime se stvara mogućnost gubitka šumskih resursa, kao što su ogrevno drvo, voće i lekovito bilje.
