Posle odavanja počasti minutom ćutanja, o nekadašnjem predsedniku Savezne vlade SR Jugoslavije je govorio bivši ministar u Saveznoj vladi Živadin Jovanović, koji je rekao da se „suočavamo sa velikom prazninom koja neumoljivo pominje da je otišao bolji deo nas samih“.
On je dodao da će Bulatović ostati upamćen kao političar i državnik širokih demokratskih pogleda i čovek blage reči, a jakih argumenata.
Jovanović je istakao da je Bulatović bio iskreno i duboko opredeljen za afirmaciju i očuvanje SR Jugoslavije kao zajedničke države Srbije i Crne Gore.
„Bio je svestan posledica nasilnog drobljenja srpskog nacionalnog bića i zato se borio za zaštitu i poštovanje osnovnih prava srpskog naroda na teritoriji bivših republika SFRJ“, rekao je Jovanović.
„Državne funkcije nije tretirao kao privilegiju, već kao najveću dužnost i najveću čast, kao obavezu na česta žrtvovanja ličnih interesa u korist državnih, nacionalnih i opštečovečanskih“, rekao je Jovanović.
On je dodao da su Momira Bulatovića krasili umerenost, skromnost, odbrana istine i pravdoljubivost.
„Svakoj dužnosti i poslu pristupao je sa kriterijuma državnog i nacionalnog interesa i postupao je časno, posvećeno odgovorno, a to objašnjava zašto je Momir bio omiljen i poštovan ne samo od saradnika, već i od javnosti i onda kada se povukao iz politike“, naveo je Jovanović.
Dodao je da će Bulatovića pamtiti po tome što je u teškom periodu nove zajedničke istorije Srbije i Crne Gore bio jedan od najbližih i najpouzdanijih saradnika Slobodana Miloševića, što je bilo posebno značajno u periodu traženja mirnog i održivog rešenja za jugoslovensku krizu.
Važna uloga u postizanju Dejtonskog sporazuma
Jovanović je istakao je da je Bulatović imao važnu ulogu u postizanju Dejtonskog sporazuma i da će ostati upamćen kao hrabar i postojan državnik koji se nije kolebao kada je trebalo štititi nacionalne i državne interese.
Podsetio je i da je Bulatović tekst iz Rambujea ocenio kao neprihvatljiv ultimatum čiji cilj, kako je verovao, nije bio postizanje mirnog i trajnog političkog rešenja za KiM, već opravdanje za NATO agresiju.
Prema njegovim rečima, Bulatović je doprinosio punoj usklađenosti Savezne vlade i Vlade Srbije kada je trebalo braniti interese države u vezi sa KiM.
Kako je rekao, pod Bulatovićevim predsedavanjem, 3. juna 1999. godine, Savezna vlada je odobrila dogovor Ahtisari-Černomirdin-Milošević, koji je predstavljao osnov za Rezoluciju UN 1244.
„Kada je rukovodstvo Crne Gore iskazivalo separatističke tendencije, Bulatović je ostao privržen interesima zajedničke države jer je dobro razumeo da je to najbolji način za zaštitu zajedničkih interesa i sprečavanje širenja separatizma i novih prekrajanja granica na Balkanu“, naveo je Jovanović.
Podsetio je i da je Bulatović bio svedok odbrane u Haškom tribunalu u procesu protiv potpredsednika Savezne vlade Nikole Šainovića i drugih jugoslovenskih rukovodilaca, navodeći da je dugo i savesno pripremao i svedočenje u slučaju Miloševića i da je stavove i činjenice izneo u knjizi „Slobodan Milošević — neizgovorena odbrana“.
„Momir Bulatović će ostati upamćen kao dosledan i dostojanstven borac za istinu i pravdu, čemu je nesebično posvetio celu svoju ličnost i celi svoj život. Nije cenio naknadnu pamet, niti se priklonio promenama politike i stavova“, naglasio je Jovanović.
Komemoraciji je, između ostalih, prisustvovala i premijerka Srbije Ana Branabić.
Komemoraciju je organizovalo Udruženje građana „Sloboda“, čiji je Bulatović bio predsednik, a skupu su prisustvovali njegovi saradnici i prijatelji, predstavnici Foruma za svet ravnopravnih, Kluba generala i admirala i Fonda mladih poljoprivrednika „Borka Vučić“.
