„Za ’primirje‘ u trgovinskom ratu između Amerike i Kine američki predsednik Donald Tramp i te kako je imao razloga i dogovor, koji je postignut u Osaki, može se oceniti kao pomak američkog predsednika“, kaže nekadašnji jugoslovenski diplomata Zoran Milivojević.
Popuštanje američkog predsednika izazvano je promenjenim okolnostima i činjenicom da Amerika više nije ta koja može da diktira uslove, a takođe i Amerika trpi ekonomsku štetu od trgovinskog rata sa Kinom.
Međuzavisnost ekonomija i izbori u SAD
„Potpuno je jasno da postoji međuzavisnost dve najveće svetske ekonomije i nije moguće uvesti sankcije Kini, a da Amerika ne oseti posledice“, navodi Milivojević.
„Trampu ne može da odgovara nikakvo pogoršanje unutrašnje ekonomske situacije pred izbore, zato što je unutrašnja situacija ključni argument u budućoj kandidaturi za novi mandat i on to ne sme da rizikuje. Ovo pokazuje do koje je mere ta međuzavisnost prisutna i u kojoj je meri američka privreda zavisna od dve stvari — od globalnog koncepta, koji je sama uvela i preko koga je nametnula svoju dominantnu poziciju posle pada Berlinskog zida, i, zbog uspona Kine i njenog dolaska na drugo mesto u ekonomiji — zavisna je i od Kineza“, kaže Milivojević.
Međuzavisnost američke i kineske ekonomije naterala je Trampa da preispita svoju politiku, da se vrati na pozicije iz predizborne kampanje i da pokuša da ih sprovede. Ti ciljevi su, podseća Milivojević — da pokuša da razgovara i sa Rusijom i sa Kinom.
Sastanak G20 u Osaki je pokazao da se događa potpuna tranzicija ka multipolarnom svetu, a kao rezultat toga dolazi Trampovo reteriranje i pokušaj da ne kvari svoju poziciju pred izbore.
Da je američki predsednik pod pritiskom čitave plejade američkih privrednika — od farmera do IT industrije (a podrška svih njih mu je potrebna da bi osvojio drugi predsednički mandat) i sve to zbog trgovinskog rata sa Kinom — potvrđuje i politikolog Aleksandar Pavić.
„Trampu je važno da privreda ostane jaka, da ne uđe u recesiju, a treba mu i jedan jak spoljnopolitički uspeh, kao adut u žestokoj predizbornoj kampanji. Sa druge strane, i sam Si nikada nije zaoštravao retoriku sa Trampom, tako da je i on ostavio otvorena vrata da ipak dođe do nekog, barem, primirja“, kaže on.
Kada nije okružen dubokom državom, Tramp je čovek koji razgovara
Međutim, ono što Pavić podvlači, jeste impresija da Tramp, kada se ne nalazi u okruženju „duboke države“, nastupa sasvim drugačije — tada je on čovek koji se dogovara.
„Na samitu G20 videla se razlika — kako on, kada nije tu njegovo okruženje i kada nije okružen tom „močvarom“ i raznim izaslanicima i agentima duboke države, jeste sklon pravljenju raznih sporazuma. I ne samo to, nego i stvaranju i održavanju dobrih ličnih odnosa, čak i sa onima za koje smatra da su rivali“, objašnjava Pavić.
Ipak, na duži rok, prema mišljenju našeg sagovornika, svi oni koji smatraju da je Kina najljući američki protivnik na globalnom planu, od duboke države do vojnoindustrijskog kompleksa — neće odustati od pritiska na Kinu.
„Možda će trgovinski rat da bude rešen, ali oni će i dalje pritiskati Kinu preko Hongkonga, preko Sinđijanga, preko Južnog kineskog mora, preko Indije, ako je ikako moguće, preko nove Indopacifičke strategije… Tako da, na duži rok, američke strukture i elite nisu prijateljski raspoložene prema Kini“, ocenjuje Pavić.
„Primirje u trgovinskom ratu svakako je dobro, ali američke elite će, dok god budu insistirale na američkoj globalnoj premoći, vršiti vojni i geopolitički pritisak na Kinu na svakoj mogućoj tački“, zaključuje naš sagovornik.
Američki predsednik Donald Tramp i kineski lider Si Đinping dogovorili su se, na marginama samita G20 u Osaki, da ponovo započnu trgovinske razgovore; i potvrdili su da Vašington neće uvoditi nove sankcije na uvoz kineske robe.
