Posle tri neuspela pokušaja lideri 28 zemalja EU ni danas, posle maratonskih 18 časova razgovora, nisu postigli dogovor o izboru čelnih ljudi koji bi trebalo da vode Uniju u narednih pet godina. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk prekinuo je rad te institucije i zakazao je nastavak razgovora za sutra.
Predsednik Francuske, koji već duže vreme ne krije ambicije da bude lider reformisane EU, Emanuel Makron imao je kratku, ali sadržajnu ocenu stanja.
„Dan smo završili neuspehom, to je veoma loša slika za Savet i za Evropu”, rekao je Makron obraćajući se novinarima, istakavši da su za neuspeh odgovorne pojedine lične ambicije, preneo je Rojters.
Dogovor lidera Unije iz Osake, gde su učestvovali na samitu G20, o imenovanju socijaliste Fransa Timermansa za novog predsednika Evropske komisije, nije naišao na podršku, pre svega, Evropske narodne partije, koja sebe smatra pobednikom izbora koji bi trebalo da daju čoveka za najvažniju briselsku funkciju — predsednika Evropske komisije.
Svako misli da je „presudan“
Evropska unija se prvi put suočava sa činjenicom da nije uspela odmah da se dogovori o čelnim pozicijama. Komentarišući tu situaciju, naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu dr Aleksandar Gajić kaže za Sputnjik da je to, zapravo, očekivani razvoj događaja posle izbora. Rezultat je pokazao da grupacije stranaka u Evropskom parlamentu, koje su do sada bile vodeće — Narodnjaci i Socijaldemokrati, ne mogu samostalno da kontrolišu ključne institucije EU.
„Rezultati su pokazali da će im sada, za formiranje parlamentarne većine, pa i za izbor članova EK, gde postoji složena procedura, biti jako teško da dođu do zajedničkog kompromisa, jer su dve najjače grupacije Narodnjaci i Socijaldemokrati — značajno opale. Neophodna im je pomoć Liberala i Demokrata, uz Makrona, da bi imali prostu većinu. Štaviše, za formiranje EK potrebna je dvotrećinska većina, koja je pod znakom pitanja, jer i u samim Narodnjacima postoje nesuglasice, recimo, tu pripada i Orbanova grupacija ’Fides‘“, objašnjava Gajić.
Bune se i umereni
Zato su se, kako kaže Gajić, i očekivali teški pregovori, jer su svi ubeđeni da su upravo njihovi glasovi neophodni da bi se postigla većina u Evropskom parlamentu i da bi se izabrao njegov predsednik, a pogotovo Evropska komisija, koje je ključno telo EU. Očigledno je, dodaje on, da je tu došlo do zatezanja, do povećavanja uloga, a svaka od strana je očekivala da bude ta koja može u pregovorima da izboksuje što povoljnije pozicije za sebe.
„Pokazalo se da ona priča da populističke partije nisu dobile više od 30 odsto glasova, pa je njihov uspeh relativan, ima i svoje naličje. Stranke koje su pripadale desnom centru, odnosno, Narodnjacima iz zemalja centralne i istočne Evrope, pa i druge stranke, koje se smatraju umerenim i proevropskim, sada postavljaju dodatne uslove. Ne slažu se sa činjenicom da Francuska i Nemačka mogu da nametnu rešenje“, ističe sagovornik Sputnjika.
Gajić ukazuje i da je u Evropskoj narodnjačkoj partiji opala snaga Angele Merkel i nemačkih Demohrišćana, kao centralne i najjače stranke u koaliciji, tako da se sve to odrazilo na pregovore.
Ja tebi, ti meni...
Ideje o drugim kandidatima na čelu EK, poput Andreja Plenkovića iz Hrvatske, ili zahteve za kontrauslugama, kakva je ukidanje Šengena, što je zatražio premijer Bugarske Bojko Borisov, najbolje oslikavaju trenutno stanje u središtu EU.
„Sada vidimo da svi podižu svoje uloge, da traže mnogo više. Potvrđuje se ono što je Angela Merkel izjavila — da će izbori funkcionera za ključne pozicije u EU biti znatno otežani i da će to biti jedna dugotrajna borba, trgovina, ne bi li se nekako došlo do kompromisnog rešenja, koje bi zadovoljilo većinu“, kaže naučni saradnik Instituta za evropske studije.
On smatra da je u takvoj situaciji mnogo više sukobljavanja, pregovaranja ispod žita, činjenja neprincipijelnih ustupaka ne bi li te funkcije bile podeljene, a institucije nekako funkcionisale.
„Stranke su ideološki, politički i interesno toliko raznorodne. Pitanje je da li će biti efikasnosti tih ljudi koji dođu na funkcije i da li će te institucije da budu efikasne. A ni u prethodnom periodu se nisu pokazale kao efikasne, što je i dovelo do protestnog glasanja za populističke stranke“, kaže Gajić.
On objašnjava da do kompromisa može da se dođe uz ustupke Narodnjačkoj koaliciji, pre svega u zemljama centralne i istočne Evrope. Suština je da se izađe u susret delu njihovih suverenističkih zahteva, pre svega, onih zahteva koji se odnose na pitanje migranata, obezbeđenja spoljnih granica i sprečavanja federalizacije EU.
Uprkos tome, Gajić smatra da je dugoročno gledano nemoguće pomiriti te suprotstavljene interese.
Istočna Evropa „zakinuta“
Šef Odeljenja za društvene i političke studije Instituta Evrope pri Ruskoj akademiji nauka dr Vladimir Jakovljevič Švejcer nije bio optimista u vezi sa pitanjem postizanja dogovora o čelnim ljudima EU.
„Problem nije u ličnosti Timermansa, već u tome što je iz Holandije; a zemlje jugoistočne Evrope na mestu šefa EK hoće da vide nekoga iz svog okruženja. To bi mogao da bude Poljak ili Mađar, s obzirom na to da je Fides prilično dobro prošao na izborima. Činjenica je da će ekonomski razvijena zemlja „stare Evrope“ ponovo biti na vlasti, a da zemlje istočne Evrope neće biti zastupljene i to je najvažniji problem“, smatra Švejcer.
Po njegovoj oceni, ova situacija govori o stanju u kome se EU nalazi.
„Govori o tome da nisu spremno dočekali krizu u odnosima. Oni će na kraju ovu situaciju prevazići, jer se ne može očekivati da će se sve raspasti i da će članice napustiti EU. Ostaće zajedno, ali će taj zajednički život imati težak put“, ocena je sagovornika Sputnjika, koji zaključuje razgovor mišljenjem da dogovor o čelnim ljudima na ključnimi funkcijama u EU može sačekati jesen.
