Taj sistem će biti poslednja linija odbrane mnogih strateški važnih objekata u Rusiji, a takođe će štititi i protivvazdušne sisteme dugog dometa, od napada iz vazduha.
Prema rečima ministra odbrane Rusije Sergeja Šojgua, radovi na proizvodnji sistema se privode kraju, a najverovatnije će biti završeni do 2021. godine. Zamenik komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije Jurij Grehov izjavio je u aprilu da je „Pancir-SM“ pokazao visoku efikasnost prilikom gađanja malih meta, oborivši sve dronove. Rezultati su impresivni, jer su male, bespiltone letelice najteža meta za sisteme protivvazdušne odbrane.
„Koliko mi je poznato, sistem „Pancir-SM“ će biti opremljen novim radarom na bazi fazne antenske rešetke sa aktivnim emiterima. U poređenju sa „Pancirom-S1“, koji je trenutno u sastavu naoružanja, kod novog sistema značajno će se povećati domet, poboljšaće se selektovanje meta i zaštita od smetnji. Osim toga, proizvođač je obećao novu raketu. Municija će biti otpornija na preopterećenje“, izjavio je glavni urednik časopisa „Arsenal otečestva“ Viktor Murahovski.
Dvostruko veća brzina
Ranije je saopšteno o novoj raketi, koja će razvijati dvostruko veću brzinu od standardne municije 57E6E koju koristi „Pancir-S1“ (3.000 metara u poređenju sa 1.300 metara u sekundi). Domet protivvazdušnog raketnog sistema će biti povećan do 40 kilometara, što je uporedivo sa protivavionskim raketnim sistemima srednjeg dometa, a radijus detekcije meta će se povećati sa 36 na 75 kilometara.
Sistemi „Pancir-SM“ će biti proizvedeni u dve verzije — raketnoj (24 rakete u sistemu) i raketno-topovskoj (12 raketa u sistemu). Osim toga, razmatra se mogućnost instaliranja četiri male protivvazdušne rakete u svakoj lansirnoj stanici, u cilju borbe protiv malih meta, kao što su bespilotne letelice, višecevni bacači raketa i minobacači.
Osnovu za sistem „Pancir-SM“ čini šasija KamAZ-53958 „Tornado“ sa formulom 8h8 i nosivošću od 25 tona. Snaga motora od 550 konjskih snaga će omogućiti protivvazdušnom sistemu da dostigne brzinu do 90 kilometara na čas. Kabina je spojena sa „Tajfunom-K“, u potpunosti je oklopljena i može da izdrži udar oklopno-probijajućeg zapaljivog metka iz snajperske puške „Dragunov“.
„Važno je da, za razliku od postojećeg sistema, „Pancir-SM“ neće biti samo uvršten u sastav protivvazdušne odbrane Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, nego će biti instaliran i na brodovima Ratne mornarice u pojedinim projektima. Koliko mi je poznato, kopnene snage ne razmatraju uvrštavanje ovog sistema u naoružanje svojih struktura protivvazdušne odbrane, jer imaju za cilj da razdvoje protivvazdušnu artiljeriju i protivvazdušne raketne sisteme“, istakao je Murahovski.
Iskustva iz Sirije
Sistem „Pancir-SM“ razvijan je na osnovu iskustva upotrebe „Pancira-S1“ tokom ratnih operacija u Siriji. Nekoliko protivvazdušnih raketnih sistema su još 2015. godine prebacili u vazdušnu bazu „Hmejmim“ kako bi pokrivali grupacije ruskih trupa. Sistemi su uspešno odbijali napade terorista.
„Panciri“, koji su deo sirijske protivvazdušne odbrane, aktivno su učestvovali u odbijanju raketnog napada SAD i njihovih saveznika na objekte na teritoriji zemlje.
Sistemi „Pancir-S1“ su 14. aprila 2018. godine uništili 23 od ukupno 25 meta. Ove godine, sistemi su, zajedno sa protivvazdušnim sistemom „Tor-M1“, oborili 27 raketa, koje su teroristi usmerili na bazu „Hmejmim“.
Visoki pokazatelji efikasnosti rezultati su preciznih ispravljanja grešaka. Viktor Murahovski je istakao da su na početku sirijske operacije, u kojoj su učestvovale ruske trupe, kružile glasine o nedovoljno preciznom radu sistema „Pancir“ u uništavanju bespilotnih letelica i drugih malih meta.
Međutim, prema rečima stručnjaka, danas vojska tvrdi da je efikasnost ovih protivvazdušnih sistema — blizu sto odsto. Postaje očigledno da će novi sistemi „Pancir-SM“ postići apsolutnu preciznost.
