Sergijev Posad je biser „Zlatnog prstena“, istorijskih gradova severoistočno od Moskve i duhovni centar Rusije, budući da se u njemu nalazi Trojice-Sergijeva lavra. U Segijevom Posadu živi svega 100.000 stanovnika. Upravo u tom mestu planira se izgradnja duhovnog centra koji dobija poseban značaj nakon raskida odnosa Ruske pravoslavne crkve sa Carigradskom patrijaršijom (u januaru nakon davanja autokefalnosti novoj pravoslavnoj crkvi u Ukrajini). Ruska pravoslavna crkva je, naime, kao najveća od svih pomesnih crkava jedan od nosećih stubova pravoslavlja.
Formiranje Lavre
Sergijev Posad je osnovan davne 1337. godine kada je prepodobni Sergije Radonješki, zajedno sa bratom Stefanom, na ovom mestu napravio malu drvenu crkvu posvećenu Svetoj Trojici i nekoliko kelija. Uskoro su monasi, zanatlije i seljaci počeli da se naseljavaju oko manastira. Na mestu stare drvene crkve nikao je kameni Hram Svete Trojice koji je oslikao poznati ruski freskopisac Andrej Rubljov. Za vreme cara Ivana Groznog manastir je dobio i jake zidine.
Zahvaljujući ugledu koji je Sveti Sergije imao u narodu i među ruskim kneževima, manastir je postao duhovni centar ruskog naroda. Iz njega se širila molitva za ujedinjenje svih ruskih zemalja.
U kasnijim vekovima bogatstvo i ugled manastira samo su rasli. Od 15. do 19. veka najbolje ruske zanatlije su izgradile mnogobrojne objekte u okviru lavre koji danas predstavljaju neku vrstu muzeja pod otvorenim nebom. U 18. veku podignute su Uspenska i Voznesenska crkva. Upravo ovde se i rodila u celom svetu poznata ruska matrjoška.
Carica Jelisaveta Petrovna (1741-1762) mu je ukazom 1744. godine dodelila status lavre — prvog manastira u Rusiji. Kasnije je Katarina Velika (1762-1796) naložila da se okolna sela objedine u jednu administrativnu jedinicu pod nazivom Sergijev Posad.
Procvat manastira se završava dolaskom na vlast boljševika. Od 1919. godine do 1946. godine on je čak bio i zatvoren, a monasi su bili prognani. Čak je i gradu promenjeno ime u Zagorsk, kako bi se izbrisalo sećanje na Svetog Sergija Radonješkog i lavru.
Preporod lavre
Danas, lavra je muški manastir, duhovni centar pravoslavlja Rusije i nalazi se pod zaštitom Uneska. Na njenoj teritoriji se nalazi Moskovska duhovna akademija i semenište, kao i nacionalni park (muzej-zapovednik).
I sada, vlasti Sergijevog Posada spremaju veliki projekat renoviranja centra grada i njegovo pretvaranje u jednu od glavnih pravoslavnih svetinja, po modelu Vatikana, Jerusalima i Meke. Vrednost projekta se procenjuje na neverovatnih 120-140 milijardi rubalja (oko dve milijarde evra). Državna kompanija „Dom.ru“ i konstruktorski biro „Strelka“ već su napravili strategiju razvoja Sergijevog Posada do 2025. godine.
Projekat predviđa potpuno renoviranje centra grada i njegovu podelu na duhovni i administrativni deo. Radi se o oko 400 hektara u centru Sergijevog Posada (čitav grad se prostire na svega 1.200 hektara).
Oko same lavre na Trgu Crvene armije biće izgrađen kulturno-predstavnički centar, koji će činiti muzej pravoslavne umetnosti, omladinski pravoslavni kulturni centar, patrijaršijska bogoslovska biblioteka, kongresni centar, hotel, viši crkveni sud, zgrada službi Sinoda, misionarska zgrada, patrijaršijski dom za prijeme, predstavništva autokefalnih crkava i centar pravoslavnih medija.
Na suprotnoj strani od duhovnog centra biće izgrađen administrativno-poslovni kompleks u kojem će biti smeštene 23 državne ustanove, uključujući policiju i vojnu kasarnu.
U stambenom delu se predviđa izgradnja 11 regionalnih i 20 lokalnih centara na 800.000 kvadratnih metara. U okviru njih će se nalaziti supermarketi, bioskopi, sportski kompleksi, bolnice, škole, vrtići, itd. Planirana je i izgradnja aerodroma i heliodroma.
Ovako veliki projekat ne može biti realizovan sredstvima lokalne samouprave, iako Moskva ne oskudeva u novcu (godišnji budžet iznosi 10 milijardi evra). Prema mišljenju eksperata, 90 odsto sredstava će biti dobijeno iz federalnog budžeta.
Šef odeljenja za spoljne crkvene veze RPC mitropolit Ilarion potvrdio je još prošle godine usvojen plan izgradnje pravoslavnog centra.
„Trojice-Sergijeva lavra je već takav centar, ali ljudi koji dolaze u Sergijev Posad, čim izađu iz lavre, nađu se u neudobnoj atmosferi grada sa mnogo zgrada kojima je potreban remont, a neke treba i srušiti“, primetio je mitropolit za državnu televiziju „Rusija 24“.
On je dodao da je za hodočasnike koji dolaze u grad da se poklone moštima prepodobnog Sergija i da prisustvuju liturgiji ima malo uslova i malo hotela.
Potpuna rekonstrukcija centra grada, nova saobraćajna mreža i razvijena uslužna delatnost nesumnjivo će povećati broj turista i hodočasnika u tom najvećem ruskom duhovnom centru.
