Priznanje makedonskog predsednika Steve Pendarovskog da je Goce Delčev bio Bugarin ne treba smatrati nečim posebnim, jer je on jednostavno rekao istorijsku istinu, izjavio je Džambaski, a onda ničim izazvano optužio Srbe za ovaj bugarsko-makedonski spor sa temom — „čiji je Goce Delčev“.
On je pomenuo termin „Srboman“ (koristi se u Bugarskoj za Srbe u Makedoniji) i rekao da „nećemo dozvoliti da šačica ’Srbomana‘, koja je ostala u Beogradu, a koja je potom poslata u Skoplje, zloupotrebljava (situaciju) i sedne nam na glavu“.
Džambaski tvrdi i da je postojao falsifikat koji su 70 godina širili Skoplje, Beograd i njihovi mentori iz Kominterne, koji su izmislili makedonsku naciju.
Kako su to Srbi i Srbija krivi?
Dr Dejan Antić, docent na Filozofskom fakultetu u Nišu, primećuje da je poslanik koji je izneo ove optužbe pripadnik ekstremno-desničarske bugarske stranke, koja je poznata po tome da u potpunosti negira postojanje „makedonske nacije“ i insistira na tome da se radi o Bugarima.
„Kada je istoriografija u pitanju nije sporno da tokom 19, pa i prve polovine 20. veka nema makedonske nacije. Pravoslavno stanovništvo koje je živelo na prostorima bitoljskog i solunskog vilajeta Osmanskog carstva pripadalo je ili srpskom ili bugarskom etničkom korpusu, a u verskom pogledu bilo je lojalno ili Carigradskoj patrijaršiji ili Bugarskoj egzarhiji. Bugarska egzarhija nije bila kanonski priznata i koristili su je kao mehanizam za širenje sopstvene propagande i za širenje bugarskog uticaja. Dakle, nije sporno da je Delčev bio egzarhista, jer je bio učitelj te egzarhijske škole u Štipu. On je bio i član unutrašnje revolucionarne organizacije i tu tom smislu stav bugarskog poslanika nije neispravan. Međutim, nema potrebe da se Srbi ’okrivljuju‘ za stvaranje i izgradnju makedonske nacije“, naglašava naš sagovornik.
Kominterna proglasila Makedonce
Srbi i srpska politička nacionalna ideja, dodaje profesor Antić, nisu odgovorni za to što danas postoje Makedonci.
„Izgradnja makedonskog nacionalnog identiteta pokrenuta je još tridesetih godina 20. veka, kada je Kominterna objavila Rezoluciju o priznavanju makedonske nacije. Godine 1928, na 4. Kongresu KPJ, jugoslovenski komunisti su doneli zaključak prema kojem je trebalo razbiti Kraljevinu Jugoslaviju, jer su je smatrali velikosrpskom tvorevinom i insistirali su da se na srpskom etničkom telu obrazuju nezavisne države Crna Gora, Hrvatska i Makedonija. Dakle, to je ideja jugoslovenskih komunista i Kominterne. Ovi stavovi su potvrđeni na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu 1943. godine, a konačno sa preuzimanjem vlasti od strane komunista one su unete u Ustav FNRJ, kada je i stvorena Narodna Republika Makedonija“, podseća dr Antić.
Međutim, Bugari zaboravljaju da je Bukureškim mirovnim sporazumom iz 1913. godine Bugarska dobila svoj deo Makedonije, takozvanu Pirinsku Makedoniju.
„Na prostorima južne stare Srbije ili Vardarske Makedonije između dva svetska rata su živeli Srbi. Zahvaljujući komunističkoj propagandi i pritiscima, dobar deo tog stanovništva se odrekao srpskog identiteta i primio makedonski i danas njihovi potomci i ne pominju srpsko poreklo“, objašnjava on.
Tiha asimilacija
Ono što naš sagovornik primećuje, jeste da izjave koje se čuju od bugarskih zvaničnika liče na pokušaj tihe asimilacije slovenskog življa koje obitava i živi između Šar-planine i Đevđelije.
„Politički establišment iz Sofije uspešno korisiti svoje članstvo u EU i na svaki način pokušava da nametne Skoplju bugarski nacionalni identitet. Tome u prilog govore i sada već otvorene pretnje da će ih sprečiti u evroatlantskim integracijama ako ne prihvate Bugarsko tumačenje istorije“, zaključuje naš sagovornik.
Ko je Delčev
Goce Delčev je rođen 1872. u Kukušu u Egejskoj Makedoniji. On je postao bugarski učitelj u gimnaziji Bugarske egzarhije u Štipu 1894. godine, gde se upoznaje sa Dametom Gruevom, jednim od osnivača revolucionarne organizacije. Kao rezultat bliskog prijateljstva među njima, Delčev se pridružio toj organizaciji 1895. godine, ubrzo postaje njen vođa. Godine 1896. u Solunu se održao kongres makedonsko-jedrenskih revolucionara, kojem je prisustvovao i Delčev.
Delčev i Đorče Petrov sastavili su Pravilnik i Ustav organizacije, koji je nosio naziv Ustav Bugarskih makedonsko-jedrenskih revolucionarnih komiteta. U to vreme organizacija je počela da se zove i Unutrašnja makedonsko-jedrenska revolucionarna organizacija (VMORO). Početkom januara 1898. godine ustanovljen je četnički institut, a Delčev je postao načelnik svih četa u Makedoniji.
Cilj organizacije bila je autonomija Makedonije i jedrenske Trakije. U januaru 1903. godine, Delčev se izjasnio otvoreno kako je on prvi protiv podizanja ustanka u Makedoniji i Trakiji te godine. Na njegovu inicijativu u Sofiji je organizovano savetovanje grupe makedonsko-jedrenskih revolucionara. Avgusta 1903. godine, na praznik Ilindan, u Makedoniji je podignut tzv. Ilindanski ustanak protiv turske vlasti. Iako Goce Delčev, koji je poginuo u maju te godine, nije učestvovao u njemu, ustanici su bili nadahnuti njegovim revolucionarnim idejama.
Posmrtni ostaci Goce Delčeva čuvaju se u kamenom sarkofagu u dvorištu crkve Svetog Spasa u glavnom gradu Severne Makedonije, kao što je bila želja i zaveštanje Makedonaca, njegovih sledbenika koji su se potrudili da sačuvaju njegove kosti. „Zaklinjemo iduća pokolenja Svete kosti da budu sahranjene u budućoj prestonici slobodne i nezavisne Makedonije.“
Bugarski premijer Bojko Borisov pozvao je zemlje da iskoriste činjenicu da imaju zajedničku istoriju i uporedio Gocea Delčeva sa Če Gevarom.
„On je heroj koji je učinio sve za slobodu Makedonije. Kao i Če Gevara koji se, iako je bio iz Argentine, borio za Kubu. I umesto da nas čine jačima, takvi ljudi postaju jabuka razdora“, rekao je premijer.
