Sastanak predsednika Rusije i SAD održan je 28. juna na marginama Samita G20 u japanskoj Osaki. Bela kuća je ranije saopštila da su na sastanku koji je trajao sat i po vremena razmatrane teme u vezi s Iranom, Sirijom, Venecuelom i Ukrajinom.
Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov je rekao da je potvrđena i čak inicirana želja da se razmotri širok spektar problema, od ekonomije do strateške stabilnosti.
Prema mišljenju Dmitrija Suslova, sama činjenica da je održan sastanak govori o tome da nakon objavljivanja izveštaja specijalnog tužioca Roberta Milera, koji nije pronašao dokaze o zaveri Trampa i Kremlja, „Trampova administracija slobodnije pristupa dijalogu s Rusijom i u većem stepenu oseća da su joj razvezane ruke za vođenje takvog dijaloga“.
Prema njegovim rečima, o slobodnijem pristupu Trampa dijalogu s Rusijom može se suditi i po „nekim simbolima“.
„Na samom početku susreta Tramp se čak našalio na temu ruskog mešanja u američke izbore i zajedno s Putinom se smejao na tu temu, bez obzira na to što su, očigledno, mnogi njegovi protivnici, praktično svi njegovi protivnici u SAD, upravo na to reagovali krajnje negativno i morali su da reaguju negativno. Tramp je, međutim, svesno dao osnovu svojim protivnicima da ga još jednom optuže za to da neozbiljno pristupa temi ruskog mešanja. To svedoči o tome da se on oseća samouverenije“, objasnio je ekspert.
Posle američkih predsedničkih izbora 2016. godine Rusija je bila optužena da se mešala u te izbore. Moskva je negirala optužbe o pokušajima da utiče na izbore u SAD, a portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ih je nazvao apsolutno neosnovanim.
Prema mišljenju eksperta, drugi element koji pokazuje veće samopouzdanje je to što je Tramp odbio da govori o temama razgovora novinarima, iako su brojne demokrate u SAD tražile kompletne stenograme s njegovih prethodnih sastanaka s Putinom.
„To naglašava da je u novim, prijatnijim unutrašnjim političkim uslovima on spreman, oseća se slobodnije, a to stvara povoljne uslove za nastavak rusko-američkog dijaloga“, objasnio je Suslov.
Kontrolisana konfrontacija
Suslov je, takođe, pozitivno ocenio to što je sastanak uopšte održan. A to što su se strane dogovorile da nastave dijalog, prema njegovim rečima, pokazuje da će odnosi ostati makar u okvirima kontrolisane konfrontacije i da neće preći u nekontrolisanu fazu.
„Krajnje je važno da su se predsednici dogovorili da nastave dijalog o novim modelima kontrole naoružanja i strateške stabilnosti. To zaista odgovara izmenjenoj situaciji, jer je nemoguće učvršćivati međunarodnu stratešku stabilnost kao do sada, usled geopolitičkih i tehnoloških promena u svetu“, smatra ekspert.
Prema njegovim rečima, bilateralna rusko-američka ograničenja strateškog nuklearnog naoružanja više nisu moguća, jer je strateška stabilnost postala mnogopolarna i proizilazi iz preplitanja nuklearnog i nenuklearnog strateškog naoružanja.
Ekspert smatra da se, kada je reč regionalnim problemima, „teško može očekivati neki ozbiljan pomak s obzirom na suprotne interese zemalja, ali je, ipak, neophodno opipavati puls i razgovarati o tim temama, kako bi se izbegla nekontrolisana eskalacija.“
Kineski faktor
Suslov je skrenuo pažnju i na to da je na sastanku bilo reči o Kini, s kojom SAD poslednjih godina imaju složene odnose.
„Interesantno je to što je američka strana pokrenula temu Kine. To iznova naglašava da Trampova administracija upravo Kinu posmatra kao strateškog protivnika i glavnu pretnju za SAD, a da Rusiju ne vidi u toj ulozi. To znači i da bi, verovatno, želela da u budućnosti nekako smanji značaj rusko-kineskog partnerstva, ali je to, prirodno, nemoguće u nekoj doglednoj budućnosti“, naglašava ekspert.
