„Usrdno smo pozvali sve kolege da to prihvate kao naš zajednički posao. Moramo stvoriti neku vrstu zaštitnog zida od negativnog uticaja američkih sankcija, od tog destruktivnog američkog zračenja, koje bukvalno svake sedmice podseća da je tu, i to se nastavlja do danas. Očigledno da ćemo se i u budućnosti baviti tim pitanjem“, ocenio je Rjabkov.
On je dodao da Moskva smatra da sada nije moguće davati prognoze o sudbini iranskog nuklearnog sporazuma, ali da je u ovoj fazi zadovoljavajuće rešen zadatak pronalaženja načina za rešavanje kritičnih problema.
„Ne bih sada želeo da predviđam šta će se desiti u srednjoročnoj perspektivi ili kasnije, jer mnogo faktora utiče na situaciju, mnogo je nepoznanica“, istakao je on i dodao da, ukoliko napori za očuvanje Zajedničkog sveobuhvatnog plana dejstava u vezi sa iranskim nuklearnim programom ne budu krunisani uspehom, Iran će smanjivati svoje obaveze prema planu, uključujući i projekat modernizacije reaktora u Araku.
„Ako ponovo dođe do neuspeha, Iran će se sigurno vratiti na prethodnu šemu, koja se može opisati izrazom ’manje za manje‘“, rekao je Rjabkov i istakao da je zamenik ministra spoljnih poslova Irana na sastanku u Beču potvrdio da se to odnosi i na reaktor u Araku.
„Treba da naglasim da je svrha današnjeg sastanka svedena na to šta da se preduzme, a da Iran i pored žestokog američkog sankcionog pritiska ima mogućnost da izvozi naftu, da zarađuje od toga, da ima mogućnosti za normalnu trgovinsku i ekonomsku saradnju, a da se pri tome deluje u okviru Zajedničkog sveobuhvatnog plana dejstava u vezi sa iranskim nuklearnim programom“, ocenio je Rjabkov.
On je dodao da je Iran ostavio otvorenom mogućnost da poveća nivo obogaćivanja uranijuma.
„Iran je ostavio otvorene opcije, ali najvažnije je da danas imamo čvrstu odlučnost svih zemalja da rade na očuvanju sporazuma i ispunjavanju svih njegovih aspekata“, zaključio je Rjabkov.