Nedavna američka proba sa zveckanjem oružjem, kada je Tramp pokrenuo, pa zaustavio ratnu mašineriju protiv Irana, tu, očigledno, ništa nije promenila.
Najnoviji razgovor predsednika Irana Hasana Rohanija sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom samo je potvrdio već poznat stav Teherana da ni pod kojim uslovima neće ponovo voditi pregovore o nuklearnom sporazumu, koji je postignut 2015. godine, a koji su SAD jednostrano raskinule prošle godine, za razliku od ostalih potpisnica, Britanije, Francuske, Nemačke, Rusije i Kine.
Jasna poruka
Razgovor sa Makronom, koji je bio jasna poruka Trampu, ukazao je na nedvosmislen stav Irana da će njegov odgovor biti odlučan, ako Amerikanci ponovo pokušaju da naruše iranski vazdušni prostor (kao što je to bilo u slučaju obaranja američkog drona) ili ako uđu u iranske vode.
Komentarišući razgovor iranskog i francuskog predsednika, spoljnopolitički komentator i dobar poznavalac prilika na Bliskom istoku Boško Jakšić za Sputnjik kaže da je, u ovom slučaju, važnija poruka koju je Makron uputio Vašingtonu, jer je ona Rohanijeva poruka da Iran ne želi rat, ni oružanu konfrontaciju, ali da želi da sačuva nuklearni sporazum — već više puta jasno stavljena do znanja.
„Imajući u vidu pritisak Amerike na saveznike da se pridruže sankcijama i da zahtevaju od Teherana da ponovo pregovara u vezi sa nuklearnim sporazumom, Makronova poruka je veoma jasna i ohrabrujuća po Teheran: da EU ne želi da popusti pod američkim pritiscima i da po svaku cenu želi da, zajedno sa Rusijom i Kinom, sačuva nuklearni sporazum“, ukazuje Jakšić.
Bagdad okreće leđa
Sudeći po informacijama koje sustižu jedna drugu, nisu samo tradicionalni saveznici Vašingtona okrenuli leđa Trampu i njegovim jastrebovima, zagovornicima ratne opcije, nego su im leđa okrenuli i oni novopečeni saveznici.
Državnom sekretaru Majku Pompeu i savetniku za nacionalnu bezbednost Džonu Boltonu, pored Makronove, sigurno se neće svideti ni poruka iračkog predsednika.
„Bagdad ni pod kakvim okolnostima neće dozvoliti da SAD iskoristi američke baze na teritoriji Iraka za izvođenje operacija protiv Irana“, rekao je Bahram Saleh u intervjuu „Si-En-Enu“.
Jakšić kaže da je, što se Iraka tiče, jasno da on neće rizikovati da se otvoreno stavi na stranu protiv Irana, imajući u vidu uticaj koji je Teheran ostvario prema vlastima u Bagdadu.
Diplomatska ofanziva
„Mislim da ćemo na predstojećem samitu G20 u Osaki prisustvovati jednom frontalnom Trampovom pokušaju da pridobije saveznike da se suprotstave Iranu. Ono što je već uspeo sa Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima sada će pokušati sa najvećim kupcima iranske nafte: sa Japanom, Kinom, Indijom i Južnom Korejom. Mislim da tu ne može da dobije podršku koju očekuje, bez obzira na to što i njima preti sankcijama u slučaju da nastave da kupuju iransku naftu“, nedvosmislen je sagovornik Sputnjika.
Nema kapitulacije
Jakšić ne deli mišljenje onih koji smatraju da Tramp pokušava da reši krizu, ali da to čini na njemu svojstven način, diktirajući uslove, kao što je i jednostrano raskinuo nuklearni sporazum sa Iranom.
„On se sve vreme tako jednostrano ponaša, pa i sada, dok očekuje da vlasti u Teheranu jednostavno kapituliraju — što se neće dogoditi. A onda ostaje oružana opcija. Apsolutno bih isključio bilo kakav konflikt širih razmera, ali ne i eventualno pokušaj nekog „pedagoškog“ kažnjavanja Irana. Međutim, Iran je pokazao da i ovako priteran uza zid ima opcije da odgovori i o tome bi u Vašingtonu morali ozbiljno da razmisle“, smatra dobar poznavalac situacije u tom regionu.
Amandman protiv rata
A u prilog Trampu i ratobornom rešenju ne ide ni najnovija vest da su dva kongresmena predložila amandman na vojni budžet SAD, kako bi onemogućili da američki predsednik počne vojnu operaciju protiv Irana.
Zanimljivo je da su to u američkom Kongresu, koji u potpunosti kontroliše budžetske rashode, zajednički predložili jedan poslanik iz redova demokrata i jedan iz redova republikanaca, pa se ispostavlja da Tramp za zveckanje oružjem u Persijskom zalivu ne samo da nema punu podršku saveznika, nego nema podršku ni u sopstvenoj kući.
„Prošle nedelje smo videli da je predsednik Tramp bio samo na nekoliko minuta od napada na Iran i od uvlačenja SAD u još jedan rat na Bliskom istoku, koji bi koštao hiljadu milijardi dolara. Tramp je za vreme predizborne kampanje obećao da će završiti sa skupim ratovima u inostranstvu, ali, uzimajući u obzir savetnike koje je izabrao i njegove nedavne rizične akcije, on to obećanje ne poštuje“, objasnio je poslanik iz redova demokrata Ro Hana.
Podele u Americi
Jakšić napominje da su mišljenja u vezi sa Iranom podeljena ne samo među članovima Kongresa, nego i u Trampovoj administraciji.
„Obelodanilo se sada, upravo povodom zakazane, pa otkazane vojne akcije, da su i dalje glavni jastrebovi američki državni sekretar Pompeo i savetnik za nacionalnu bezbednost Bolton. Na drugoj strani su glasovi razuma koji dolaze iz Pentagona, gde vojni stratezi, pretpostavljam, mnogo bolje sagledavaju sve rizike jedne vojne avanture, upozoravaju i već duže vreme su otvoreno protiv bilo kakvih Trampovih intervencionističkih namera“, ukazuje Jakšić.
Naravno da takav jedan ozbiljan konflikt kakav bi bio sa Iranom deli i američku politiku, zaključio je sagovornik Sputnjika.
