Univerzitet u Beogradu je prošle godine zauzeo 302. mesto, a očekuje se da će i ove godine ostati u 400 univerziteta. Procene su da će zabeležiti pad od oko 30 mesta, rekao je za RTS dr Zoran Nikolić, profesor Fizičkog fakulteta.
Objašnjava da to nije toliko posledica manjeg broja objavljenih radova, koliko velikog napretka koji beleže univerziteti iz Azije.
Profesor Nikolić kao primer navodi oblast telekomunikacija, gde prvih pet mesta drže univerziteti iz Kine, a Kineski univerzitet je u oblasti nanotehnologija prestigao čak i prestižni američki MIT.
„Mi smo mala zemlja, sa nevelikim kapacitetima. Ako ne stvaramo više svake godine, ako je stagnacija, prirodno je da ćemo pasti“, ukazao je Nikolić, istakavši da je ovo sasvim solidna pozicija i da su u jugoistočnoj Evropi samo Karlov univerzitet i Lomonosov jači od Beogradskog univerziteta.
Oblasne liste univerziteta detaljno se vode u 54 oblasti, a Beogradski univerzitet je ove godine zastupljen u 25 oblasti, za razliku od prošlogodišnjih 27.
„Primetan je pad na listama većih oblasti, poput biologije, fizike, hemije, matematike“, istakao je Nikolić.
Univerzitet u Beogradu najbolje je rangiran u oblasti nauke i tehnologije hrane, gde zauzima 50. mesto. Sledi oblast rudarsko i mineralno inženjerstvo (92. mesto), instrumentalna nauka i tehnologija (134. mesto), metalurško inženjerstvo (179. mesto), javno zdravlje (180. mesto) i stomatološke nauke (187. mesto u svetu).
Najbolju poziciju Univerzitet u Beogradu je ostvario 2017. godine, kada je bio 284. u svetu.
Nikolić ističe i da je Univerzitet u Novom Sadu u tri oblasti svrstan u prvih 500 na svetu, a Univerzitet u Kragujevcu u dve oblasti.
