„Zbog toga je suspenzija učešća u PS SE prilično logičan korak... Savet Evrope je izgubio naše poverenje i biće veoma teško da se ono obnovi. Od lidera koji su prednjačili u naporima da zaštite ljudska prava, organizacija se pretvorila u običnog menadžera, i to menadžera nikakvog kvaliteta. Stoga, povlačimo našeg ambasadora u Savetu Evrope na konsultacije“, napisao je Klimkin na svojoj stranici na Fejsbuku.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope sinoć je usvojila rezoluciju, kojom poziva rusku delegaciju da učestvuje na junskoj sednici, iako ostaje mogućnost osporavanja mandata delegacija. U rezoluciji se navodi i da prava ruske delegacije da glasa, govori i da bude zastupljena — ne podležu sankcijama. Delegacija Rusije je, prvi put od 2016. godine, podnela zahtev za potvrđivanje svojih mandata u PS SE.
Odnosi Moskve i Kijeva pogoršali su se nakon državnog prevrata u Ukrajini, povratka Krima u sastav Rusije i početka ustanka u Donbasu. Kijev je više puta optuživao Moskvu u vezi sa navodnim mešanjem u unutrašnje poslove Ukrajine, a naročito u vezi sa navodnim učešćem u sukobu na jugoistoku zemlje, kao i u vezi sa vođenjem „hibridnog rata", sa špijunažom i sa sajber-napadima.
U januaru 2015. godine Vrhovna rada donela je zvaničnu izjavu, u kojoj se Rusija naziva „državom-agresorom“.
Rusija negira ove optužbe i naziva ih neosnovanim. Moskva je više puta izjavljivala da nije ni na jednoj strani u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i da je zainteresovana da Kijev prevaziđe političku i ekonomsku krizu.
