„Mnogo je toga što tada nismo imali“, kaže general Božidar Delić, nekadašnji komandant 549. motorizovane brigade, jedinice koja je tokom NATO agresije učestvovala u bici na Paštriku, dok pogledom prelazi preko eksponata izloženih na tek otvorenom međunarodnom sajmu naoružanja „Partner 2019“.
Kao vojnika, raduje ga da srpska namenska industrija pravi nešto novo. Delić je posebno zadovoljan time što se u srpsku namensku industriju uključuju i privatne firme, fakulteti i instituti. Takav način rada dobar je, prema njegovoj oceni, jer Srbija ne može, poput nekih većih i bogatijih zemalja, da proizvodi oružje bez uključivanja privatnog sektora.
Od „Tamnave“ do „Miloša“
Na beogradskom sajmu publika, koja je ograničena na posebne goste i novinare, ima priliku da pogleda najnovija dostignuća srpske vojne industrije.
Tu su samohodni višecevni modularni lanser „Tamnava“, koji za nekoliko minuta može da ispali 100 raketa, raketni sistem „Šumadija“ i borbena vozila „Lazar“ i „Miloš“.
Kako kaže vojni analitičar Aleksandar Radić, novina ovogodišnjeg sajma je i Erbasov helikopter H145M, prvi od planiranih devet, čija je primopredaja i izvršena na sajmu.
Još 2016. godine, Srbija i kompanija Erbas potpisali su ugovor u vezi sa nabavkom devet helikoptera ovog tipa.
„Ovde nije reč samo o finansijskom aranžmanu i modernizaciji vojske, već i o svojevrsnom političkom simbolu“, kaže Radić. Ugovor u vezi sa nabavkom sa Erbasom potpisan je gotovo istovremeno kada je potpisan i ugovor sa Rusijom u vezi sa nabavkom Migova i ruskih helikoptera.
„To je, zapravo, kroz modernizaciju vojske, odraz stava srpske politike da treba održavati kontakte sa vodećim silama, a kroz aranžmane u vezi sa nabavkom naoružanja i opreme, to dobija i stvarnu potvrdu. Na helikopteru H145M biće sistem naoružanja koji se razvija u Srbiji, u Vojnotehničkom institutu, i to je, zapravo, kuriozitet, jer je reč o sofisticiranom evropskom proizvodu, koji će imati rakete S8 kalibra 80 mm, a koje su proizvod sovjetskog doba; sada se proizvodnja tih raketa seli u Srbiju, kao i proizvodnja mitraljeza, za koga je licenca dobijena iz SSSR, zajedno sa tenkom T72. Srbija će najnoviju evropsku opremu spojiti sa tehnikom iz sovjetske ere koja je još uvek upotrebljiva“, objašnjava Radić.
Sve za bataljon
Većina proizvoda koje Srbija izvozi u inostranstvo su, prema Radićevim rečima, streljačka municija, minobacačke mine, artiljerijska municija… To su sredstva koja se traže iz Srbije i čine najveći deo izvoznih poslova srpske vojne industrije.
Srpska vojna industrija, kaže naš sagovornik, izvozi sve ono što predstavlja opremu jednog pešadijskog bataljona.
„Srbija zaista može da opremi bataljon, od početka do kraja: od uniforme, preko puške, pa do vozila koja se koriste. Ono što donosi najviše para srpskom izvozu najmanje je vidljivo i najmanje je atraktivno u medijskoj prezentaciji, ali donosi novac, od toga se živi. Ako neko želi desetine hiljada minobacačkih mina, to je konkretan posao, a to što minobacačka mina nije previše fotogenična, nije velika, nije tako elegantna za medijsku prezentaciju, kao neki raketni sistem, to je već neki potpuno drugi problem“, kaže Radić.
Osim samohodne haubice „Nora“, svojevrsnog spoja zapadnih i istočnih tehnologija, svi drugi složeni borbeni sistemi srpske vojne industrije su još uvek u razvoju, naglašava Radić.
„Despot“ i „Vampir“
Borbeno vozilo „Despot“ predstavljeno je na štandu Remontno-tehničkog zavoda „Bratunac“ i, prema rečima direktora zavoda Slavena Ristića, od prototipa, predstavljenog u januaru ove godine, vozilo, koje je ušlo u serijsku proizvodnju, pretrpelo je najmanje 52 izmene.
„Izmene su od rampi nazad, od prozora, pragova, koje smo promenili i suzili, rasporedili smo i težište vozila malo drugačije, imamo tu još nosača i stvari koje su postale standard“, kaže Ristić.
Osim „Despota“, tehnički zavod iz Bratunca predstavio je i pištolj pod nadimkom „Vampir“, borbeni pištolj kalibra 9 milimetara i kapaciteta od 18 ili 20 metaka.
