Njegova nesvakidašnja živa reč u propovedima, knjigama i tekstovima, u TV i radio-emisijama pleni i nadahnjuje širom sveta. Tkačov na savremen i razumljiv način prenosi i približava jevanđeljske istine, istaknuto je u predstavljanju ovog propovednika.
Pred prepunom kriptom Hrama, često prekidan aplauzima, posebnu počast odao je, kako je rekao, svom uzoru — Svetom Nikolaju Velimiroviću.
Svi dugujemo Nikolaju
„Želeo bih da svi pravoslavci budu pametni, da pravoslavlje ne doživljavamo kao nešto što smo nasledili. Da shvatimo da je pravoslavlje živa tradicija koja nam pomaže da danas odgovaramo na pitanja o državi, životu, crkvi i ličnosti. Mislim da je upravo o tome razmišljao Nikolaj Velimirović. On je sav svoj talenat poklonio Bogu. Poreklo sveta, nauke, politike, porodice, ličnosti, ništa nije izostavio. Mislim da smo svi dužnici Svetom Nikolaju Velimiroviću. Mnogi pravoslavni mislioci ograničavaju svoju delatnost u granice hrama, ali Sveti Nikolaj je otišao mnogo dalje“, rekao je Tkačov.
Nikolaj Velimirović je propovedao svuda, ne samo u hramovima, dodaje Tkačov, uvek je bio u kontaktu sa ljudima. To je, prema Tkačovljevom viđenju, recept za oživljavanje pravoslavlja van granica koje mu je postavio komunizam — granica hrama.
Istorijski zadatak — napuniti hramove
Nikolaj Velimirović je pokazao da obrazovanje podrazumeva veru u Boga. On je zagrmeo protiv bezbožne obrazovanosti, propovedao je ne samo na srpskom, nego i na engleskom i grčkom.
„Utuvili su nam u glavu da u Boga mogu da veruju samo prosti ljudi. To je laž. Najveći svetski naučnici bili su pobožni i nama je važno da shvatimo sa su hrišćani budućnosti obrazovani. Ali znanje želimo da pretopimo u čvrste novčiće koje ćemo dati na žrtvu Hristu“, kaže Tkačov.
Istorijski zadatak pravoslavnih misionara, dodao je on, jeste napuniti hramove. Prvi put u ljudskoj istoriji broj ljudi koji žive u gradovima, premašuje broj ljudi koji se bave poljoprivredom.
Ljudi više ne rade teške poslove i za ljude u gradovima više ne važi pravilo da šest dana rade, a sedmi se odmaraju. Zbog toga bi, prema Tkačovljevim rečima, liturgiju trebalo služiti svakodnevno. Svako može da odvoji sat vremena za liturgiju i po kancelarijama će se razići normalni ljudi.
Malo je demokratija
„Želimo li da budemo obična republika kao što su nam Amerikanci rekli, ili nešto više?“, zapitao se u propovedi Tkačov.
„Ja bih želeo nešto više. Malo mi je demokratija. Želim carstvo Božje i vi ga takođe želite. Setite se svog roda, kralja Stefana Dečanskog i Nikolaja Velimirovića, pomalo ličite na njih, a praktični koraci u tom pravcu će biti da nedeljom svi hramovi budu prepuni“, odgovara on.
Na kraju propovedi, Tkačov je uporedio Srbe i Ruse sa Jevrejima. U staro doba, svi su imali nešto bolje od Jevreja. Međutim, Jevreji su, rekao je Tkačov, imali živog Boga.
Tako je i danas sa Srbima i Rusima. Nemačka, Britanija, Amerika i ostali imaju bolje institucije, tehniku, zakone, ali Srbi i Rusi imaju Boga i nikog drugog. Dragi Srbi, čuvajte veru i molite se Bogu, poručio je Tkačov na kraju propovedi.
