Rusija i Evropska unija su pre tačno 25 godina potpisale Sporazum o partnerstvu i saradnji. Odnosi između Rusije i EU su i dalje u ćorsokaku i dalje je na snazi sankcioni pritisak. Kako se može oceniti uloga sporazuma retrospektivno?
— Pre svega bih želeo da istaknem simbolički značaj Sporazuma o partnerstvu i saradnji između EU i Rusije za ceo evropski kontinent. Njegovo potpisivanje se pre 25 godina, 24. juna 1994. godine, na grčkom ostrvu Krf dogodilo u drugačijim istorijskim okolnostima.
U to vreme se obrazovao konsenzus evropskih zemalja i naroda u korist jačanja stabilnosti i prosperiteta kontinenta, njegovog očuvanja od krize i prevrata, stvaranja jedinstvenog socio-ekonomskog, pravnog, naučnog i ekološkog prostora. Otuda je i sporazumom utvrđena ujedinjujuća logika zbližavanja i partnerstva između najvećih suseda na evropskom kontinentu. Na osnovu toga se kasnije odvijao zajednički rad na izgradnji „zajedničkog prostora“ saradnje između Rusije i EU. Naravno, to nije prolazilo bez problema i neslaganja. Međutim, do određenog momenta uspevali smo da ih rešavamo zahvaljujući snažnom pravnom okviru saradnje koji je predviđen sporazumom. Veoma stabilnim se pokazao i višestepeni način izgradnje političkog dijaloga na relaciji Rusija-EU, koji je utvrđen dokumentom. Razvijajući se u skladu sa unutrašnjim promenama u EU, on je pomogao u jačanju međusobnog razumevanja i koordinaciji između strana po pitanju ključnih međunarodnih i regionalnih problema.
Kao što je poznato, istorija ne trpi uslovne izjave. Međutim, kad pogledamo unazad, može se pretpostaviti da bi dinamika sveobuhvatnog jačanja trgovinskih, ekonomskih, humanitarnih i političkih veza između EU i Rusije, koja je postojala dugi niz godina nakon što je sporazum potpisan, postala nepovratna ukoliko bi principi na kojima smo zajednički potpisali sporazum, bili preneti sa polja fraza u ravan političke realnosti i praktičnih akcija. Prvenstveno je reč o ravnopravnosti i uračunavanju zajedničkih interesa, obostrano korisnom razvijanju procesa regionalne saradnje i integracija, kao i o formiranju jedinstvene Evrope bez razgraničenja.
Moramo konstatovati da EU nije bila spremna za izgradnju odnosa sa Rusijom koji podrazumevaju adekvatno uzimanje u obzir tih osnovnih principa. Potencijal za zbližavanje nije u potpunosti iskorišćen. U mnogim pravcima je izgubljeno vreme. Uvučena u geopolitičku igru, Evropska unija je lično uspostavila razvođe, izazvala ukrajinsku krizu 2014. godine pokušajem da naše susede postavi pred veštački izbor između Rusije i EU. Posledice u vidu nelegitimnih jednostranih sankcija, kao i odluke EU o obustavljanju saradnje u nizu prioritetnih oblasti, nanele su značajnu štetu bilateralnim odnosima između Rusije i EU. Očigledno da je ova situacija anomalna i prema našem mišljenju, protivreči strateškim interesima evropskih naroda. Treba istaći da ne mislimo samo mi tako, nego i mnogi naši evropski partneri koji se zalažu za razvoj konstruktivnog dijaloga sa Rusijom.
Ali čak i u takvim uslovima, sporazum iz 1994. godine do danas ostaje pravna osnova naše interakcije i redovno se automatski produžava svake godine. Istina, postoje sile koje su i na ovaj dokument spremne da primene svoju apsurdnu logiku „što gore, to bolje“. Imam u vidu pokušaj pojedinih evropskih poslanika da u izveštaj Evropskog parlamenta o stanju političkih odnosa između Rusije i EU uključe obustavljanje sporazuma, pod izgovorom da Rusija više nije strateški partner EU. Činjenica da takve destruktivne misli postoje i da ih odgovarajući deo EU establišmenta prihvata, ukazuje na to da normalizaciji odnosa predstoji težak put.
Nedavno su održani izbori u Evropskom parlamentu, a na redu su kadrovske promene u institucijama EU. Da li postoji šansa za poboljšanje odnosa i napredak u političkom dijalogu između između Rusije i EU?
— Smatram da ovo pitanje treba uputiti EU. Mi ne postavljamo preduslove za ukidanje veštačkih trgovinskih i ekonomskih ograničenja i nastavak potpunog dijaloga na svim nivoima i po svim pitanjima na bilateralnom i međunarodnom planu.
Očigledno da se nećemo vratiti saradnji bez obzira na sve, kao što je bilo do krize 2014. godine. Teško da je uspostavljanje pređašnjih oblika saradnje sposobno da nas spase od recidiva konfrontacionih i nejednakih pristupa koje sam već pomenuo. Očigledno, u budućnosti treba graditi odnose oslanjajući se na pragmatičnu kalkulaciju i sa osvrtom na praktične potrebe naših država, građana i poslovnih krugova. Uveren sam da ćemo u okviru takve paradigme pronaći mnogo dodirnih tačaka. Uostalom, Rusija i zemlje-članice EU ne samo da pripadaju jedinstvenoj kulturno-civilizacijskoj matrici, nego su i povezane brojnim vezama trgovinske i investicione saradnje, naučno-tehnološke razmene i međuljudskih kontakata. Zajednička geografija diktira potrebu zajedničke borbe protiv prekograničnih pretnji, kao što su terorizam i trgovina drogom. Osim toga, pred nama su, u suštini, isti izazovi, povezani sa prilagođavanjem demografskim i klimatskim promenama, uvođenjem novog modela inovacija u privredu i modernizacije njene tehnološke baze. Značajnu vrednost u tom smislu može doneti spajanje ekonomskih potencijala dva najveća integraciona projekta na kontinentu — Evroazijskog ekonomskog saveza i EU.
Takođe je jasno da se odnosi između Rusije i EU ne razvijaju u vakuumu. Svet se brzo menja, policentrizam je postao stvarnost. Upravljači ekonomskog rasta i političkog uticaja kreću se ka Istoku. Samo iz tog razloga je teško govoriti o povratku projekta stvaranja „velike Evrope“. U prvi plan izbija zadatak formiranja jedinstvenog evroazijskog ekonomskog i humanitarnog prostora od Lisabona do Vladivostoka, koji je formulisao predsednik Vladimir Putin. Međutim, istina je i da će odnosi između Rusije i EU ostati jedna od osovina takvog prostora.
Nadamo se da će političari koji će uskoro zauzeti značajne pozicije u institucijama EU, posedovati dovoljno pragmatizma i realizma kako bi prevazišli inerciju u odnosima sa našom zemljom. U uslovima dinamične promene globalne slike, njima će više nego ikada biti potreban stav koji nije ideološki obojen.
A Vas ne uznemirava to što nas već optužuju za umešanost u izbore za Evropski parlament?
Sećam se da su uoči izbora za Evropski parlament neke od vodećih evropskih novinskih agencija spekulisale o mogućnosti umešanosti Rusije u izborne procese EU. Sticao se utisak da pripremaju evropsko javno mnjenje da bi za uzrok predviđenih niskih rejtinga mejnstrim partija na izborima za EU proglasili „zlonamerno rusko mešanje“.
Međutim, nisu nam saopšteni nikakvi dokazi povodom toga. Rusija se nije mešala, ne meša se i ne planira da se meša ni u izbore u EU, niti u bilo kakve druge izbore — to nije naš stil. Spremni smo da sarađujemo sa predstavnicima svih političkih snaga koje su dobile mandat od evropskog birača i koje su spremne da obnove potpunu saradnju sa Rusijom.
Kada je reč o optužbama koje ste spomenuli, mi ih smatramo delom velike kampanje diskreditovanja Rusije. Neosnovani, na brzinu skrojeni napadi na nas ne mogu se shvatiti drugačije osim kao otvoreni populizam, želja da se nametne Rusiji odgovornost za probleme koji postoje u EU i time se opravda potreba za izdvajanjem sredstava za borbu protiv navodne „ruske pretnje“.
Da li to znači da je EU pre protivnik Rusije? Ili je ipak partner?
Uprkos postojećim neslaganjima i prirodnoj konkurentnosti međunarodnog okruženja, Rusija nikada nije menjala svoje temeljne pristupe kada je reč o međusobnim odnosima sa EU. Dovoljno je citirati trenutnu Koncepciju spoljne politike Ruske Federacije, u kojoj je ukazano da EU ostaje naš važan trgovinski, ekonomski i spoljnopolitički partner. Rusija je zainteresovana za izgradnju konstruktivne, stabilne i predvidive saradnje sa zemljama EU na principima jednakosti i poštovanja uzajamnih interesa.
Polazimo od toga da EU ima značajan potencijal za jačanje međunarodne stabilnosti i bezbednosti, doprinosi formiranju multipolarnog sveta. Mi smo zainteresovani za to da bude ujedinjena, snažna i samostalna u donošenju odluka, sposobna da izdrži pritisak onih koji koriste sve metode, uključujući i „nečasne“, kako bi produbili linije razdvajanja na kontinentu.
Nije tajna da u većini članica EU preovladava stav da obostrano korisni odnosi i dobrosusedska saradnja sa Rusijom nemaju alternativu. Mi nemamo nameru da se odvajamo od Evrope, čiji smo deo oduvek bili. To je naš kontinent. Istovremeno, nastavićemo put ka razvoju različitih veza sa našim partnerima u drugim delovima sveta.
