„U vezi sa odredbom o crkvenoj imovini pokazalo se da smo istinu zborili kada smo rekli da nema saglasnosti VK za jednostrano preknjižavanje imovine crkava i verskih zajednica. Dakle, to nije prošlo, nije dobilo pozitivno mišljenje. A ono što je jako važno, mogućnost, dakle, koja stoji pred državom kao subjektom prava, postojala je i do sada. Ništa novo u odnosu na ono što već danas, pa i decenijama svaki subjekt, pa i država kao subjekt, ima prava, a to je dostupnost sudskim organima. Nema one ideje da se jednostrano preknjižava imovina na osnovu popisa organa uprave nadležnog za imovinu i da katastar postupa po tome. Naprotiv, svako može da podnese zahtev, i ja mogu danas da podnesem zahtev da je vaš stan moj, ali to ne znači ostvarivanje prava po tom zahtevu“, rekao je on.
Podsetio je da je upravo to bila intencija člana 62 i 63 spornog Vladinog Predloga zakona.
„Ta intencija nije dobila prolaz. To je moguće, samo nakon završene upravno-sudske procedure, upravno-pravne procedure, u slučajevima kada negde nije završen državni premer. A tamo gde su okončani postupci, gde je sve završeno, gde već decenijama i godinama postoje pravosnažna rješenja, tamo isključivo putem sudske odluke… I to znači da onaj koji tuži, u ovom slučaju ako bi to bila država, mora da dokaže svoje pravo da je bila vlasnik crkvene imovine. A to je, verujte mi, odgovorno tvrdim, nemoguće“, kazao je otac Velibor Džomić.
Dodao je da se iz prvog čitanja ovog mišljenja vidi da sve i kada bi se desilo da negde u nekom pojedinačnom slučaju država bude uknjižena kao vlasnik neke seoske crkve, ona nema pravo da utiče na status korisnika da ona određuje „ko će u kakvu crkvu da ide“.
„Venecijanska komisija je u tome izričita. To su, dakle, postupci koji su apsolutno nepotrebni i štetni“, naglasio je on.
Džomić je rekao da i on smatra da ono što jeste kulturno nasleđe Crne Gore treba da bude štićeno, te da je Zakonom o zaštiti kulturnih dobara ono već zaštićeno.
„Crna Gora treba da dobije jedan moderan zakon koji će svi poštovati, koji će biti prepoznat kao zakon o slobodi, a ne kao zakon o pravnom nasilju ili bilo kakvoj drugoj vrsti nasilja, što ne dao Bog nikom“, kategoričan je otac Velibor Džomić.
On je najavio da će obiman tekst mišljenja, koje u sebi sadrži i mnogo drugih tema, u Pravnom savetu Mitropolije biti podrobno analiziran narednih dana.
„Daćemo i javno saopštenje, jednu pravnu analizu o tome. I mi i dalje ostajemo otvoreni za ono što jeste stručan dijalog, što jesu pravna pravila i civilizacijska dostignuća, za ono što jeste opšte dobro ovoga naroda i ove zemlje. Samo tako se može doći do pravoga rješenja. Ovo je pokazalo da jedan pravni akt ima mnogo veliki značaj u društvu kao što je crnogorsko, da može da izazove ogromne probleme. Nadamo se da to nikome nije cilj i želja“, poručio je protojerej-stavrofor Velibor Džomić.
