Nekima koji baš i nisu poznavaoci „dobrosusedskih odnosa“ na Balkanu, zahtev Sofije bi u najmanju ruku mogao da izgleda kao čudan. Međutim, iza njega se, po rečima sagovornika Sputnjika, praktično krije odricanje Makedonaca od sopstvenog identiteta i kao nacije, i kao države.
Sporazum o dobrosusedskim odnosima zvaničnici dveju država potpisali su 1. avgusta 2017. godine, ali je zajednička Komisija o istorijskim pitanjima trebalo da utvrdi pravo stanje stvari u situacijama u kojima razmimoilaženja postoje i da ih, ako je moguće, „ispegla“.
Čiji je Ilindenski ustanak
Sudeći po izjavi bivšeg predsednika Bugarske Georgija Parvanova, da se rađa antibugarski makedonizam u najgrubljoj formi, teško da će do toga skoro doći. Ilindenski ustanak iz 1903. godine, protiv Osmanskog carstva, a za autonomiju Makedonije, koji Makedonci smatraju jednim od najvećih i najznačajnijih događaja u modernoj istoriji, po Parvanovu je bio „bugarski po svom karakteru“.
Oglasio se i premijer Bugarske Bojko Borisov ocenom da Skoplje još nije „zrelo“ za dobijanje datuma za početak pregovora o pristupanju EU, sve dok se spori da li je osnivač VMRO Goce Delčev Bugarin ili Makedonac i dok koristi antibugarsku retoriku.
Samo recite, šta je Delčev!
Bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharijeva bila je još preciznija: Sofija ne zahteva ništa više od Severne Makedonije, već samo istinu da je Goce Delčev bez ikakve sumnje Bugarin.
I bugarski ministar odbrane i predsednik stranke VMRO-BND Krasimir Karakačanov utvrdio je da Severna Makedonija neće moći da se pridruži EU i NATO-u ukoliko ne prihvati stav Bugarske o istorijskim pitanjima koja izazivaju kontroverze u obema državama.
Taj političar je izrazio ogorčenje i zbog činjenice da Skoplje insistira na makedonskom poreklu revolucionara Goce Delčeva, kao i zbog nedavnog predloga Severne Makedonije da upriliče zajedničku proslavu posvećenu tom nacionalnom heroju i to 7. oktobra — na dan kada je Sofija predala njegove posmrtne ostatke Skoplju.
Karakačanov je više puta izjavljivao da će Bugarska blokirati pristupanje Severne Makedonije Evropskoj uniji i NATO-u, ukoliko premijer Zoran Zaev „nastavi da tvrdi da makedonski jezik postoji“.
Sofija najveća prepreka
Dakle, Severnoj Makedoniji, sve i da Berlin, Pariz, Hag i Kopenhagen u oktobru smekšaju po pitanju datuma za otpočinjanje pregovora o pristupanju EU, koji pre nekoliko dana nisu hteli da im daju, Bugarska ostaje kao teško savladiva prepreka.
Makedonski novinar Milenko Nedelkovski, za koga, kako kaže, ne postoji Severna Makedonija, već Republika Makedonija, jer je narod na referendumu tako odlučio, smatra sasvim realnom pretnju Bugarske da blokira njen put ka EU i NATO-u.
„Komisija je stala još na samom početku. Makedonski član te Komisije, istoričar Vančo Georgijev, juče je objasnio da su Bugari kada su došli na prvi sastanak rekli: Ako ne kažete da je Goce Delčev Bugarin, imaćete veto u EU. To je isto kao što vama oduzimaju Kosovo, tako nama žele da oduzmu ono što je naše. Oni probaju, a na nama je da izdržimo“, objasnio je sagovornik Sputnjika.
Posmrtni ostaci u vrećici na crkvenom tavanu...
Nedelkovski, koji to vidi kao okupatorsku aspiraciju Sofije, kaže da Bugari znaju da Delčev nikada nije bio njihov i da ni nadalje to neće biti. Podseća i da su kosti Delčeva od 1903, pa sve po završetku Drugog svetskog rata bile u vrećici na tavanu Crkve svete nedelje u Sofiji, što dovoljno svedoči koliko su ga smatrali svojim herojem.
Međutim, Nedelkovski ne misli da je Bugarska jedina smetnja evroatlantskim integracijama Skoplja.
„Mi u svakom slučaju nećemo ući u EU, zato što nama to ne treba, a i EU to ne želi, a nećemo ući ni u NATO, zato što će to očito blokirati veoma ozbiljna članica NATO-a — Turska, koja nas isključivo priznaje pod imenom Republika Makedonija“, mišljenje je tog novinara.
Identitet, ulaznica za EU i NATO
Univerzitetski profesor, pravnik, dr Aleksandar Daštevski smatra da Komisija nema šansi da nešto uradi i dođe do saglasja. Kako kaže za Sputnjik, „ovi naši su sve prihvatili, jer je važno biti u NATO-u i EU, pa makar se i svega odrekli“. A to je, dodaje on, neprihvatljivo, jer ako vi nemate svoj identitet, onda džabe i bilo koja međunarodna organizacija.
Međutim, Daštevski smatra da je za Skoplje neprihvatljiv stav Sofije po pitanju Delčeva, jer u Severnoj Makedoniji, kako kaže, nema čoveka koji je spreman da prizna da je on, koji se borio za autonomiju Makedonije, a rođen u Egejskoj Makedoniji, Bugarin.
„Istoričari koji pregovaraju, koji su u Komisiji, rekli su da to neće priznati po cenu da nas blokiraju u pristupanju EU, tako da se sada i to komplikuje. Mislim da možda nađu neku soluciju da se on deklarisao kao Bugarin, ali da se borio za makedonsku stvar. To je neko srednje rešenje“, ukazuje sagovornik Sputnjika.
Makedonski Bugarin
To što se Delčev izjasnio kao makedonski Bugarin i tim podatkom sada Bugari mašu, samo ukazuje da u tom trenutku, kada su kao države postojale Srbija, Bugarska i Grčka, on nije imao drugog izbora, objašnjava ovaj univerzitetski profesor.
Po njegovom mišljenju, priznanje da je Delčev Bugarin značilo bi da Makedonci uopšte ne postoje. A to je, kako kaže, i cilj — da se pokaže da Makedonci generalno ne postoje i da su to Bugari.
On podseća da se najveći univerzitet u Bugarskoj, koji je, kaže, ponos te države, zove Sveti Kliment Ohridski, čime su hteli da stave do znanja da je reč o bugarskom svecu i bugarskoj teritoriji.
