Iako se ne navodi direktno da je reč o zemljama Istočne Evrope, jasno je da se radi o državama koje su ranije pripadale Varšavskom paktu, a koje su članice NATO-a. To su pre svega Hrvatska, Slovenija, Crna Gora, Albanija, Bugarska, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Češka i Estonija.
Konkretno, predlaže se kredit zemljama koje su ušle u Alijansu posle 1. marta 1999. godine.
U dokumentu se navodi da mnoge saveznice SAD nastavljaju da koriste rusko, odnosno sovjetsko oružje, što ih obavezuje da kupuju rezervne delove iz Rusije, pa samim tim nemaju dovoljno sredstava da kupuju novo. Pored toga, u dokumentu se upozorava i da sva ta vojna tehnika nije kompatibilna sa američkom, što stvara dodatne probleme vojsci SAD.
Između ostalog, navodi se i da bi SAD trebalo da pruže pomoć tim zemljama kako bi izašle na kraj sa „agresivnom“ Rusijom.
SAD kreditima „oslobađaju“ istočnoevropske saveznice zavisnosti?
U slučaju da ovaj zakon bude usvojen, krediti će se izdavati na 12 godina. Finansijska podrška će biti dodeljena tek nakon potvrde američkog državnog sekretara da određeni član saveza namerava da poveća vojnu potrošnju na dva odsto BDP-a i da deli „demokratske vrednosti“.
Ruski eksperti ocenjuju da su takvi krediti Americi potrebni ne samo da bi „oslobodila“ svoje istočnoevropske saveznice od „zavisnosti“, nego da bi ojačala svoju vojnu industriju. Drugim rečima, takve inicijative govore o nameri Vašingtona da započne prenaoružavanje Istočne Evrope i da zaradi na tome. Na takav način – stvarajući im dužničke obaveze – SAD te zemlje još čvršće vezuju za sebe.
„Mislim da SAD nameravaju da smanje zavisnost tih zemalja od Rusije, ali i da povećaju zavisnost od Sjedinjenih Država. Prvo, očigledno je da ne postoji nikakva zavisnost od Rusije i ne može je biti, jer su te zemlje već povezane vojno-političkim savezom, isključivo u okviru NATO-a. Očigledno je da je to čist marketing... Cilj je jasan – namera je da se poveća zavisnost od SAD, tako da ove konkretne zemlje počnu da finansiraju i jačaju američki vojno-industrijski kompleks, jer će se krediti davati za kupovinu američkog oružja. I zbog toga Evropa neće samo povećati svoju vojno-političku zavisnost od SAD, već će povećati i svoju ekonomsku zavisnost, s obzirom na to da će morati da otplati te kredite. I ovde je, u suštini, cilj ubiti dve muve jednim udarcem. Dakle, sve je jasno. A izgovor je, naravno, svemoguća Rusija. U tome je trik“, kaže za Sputnjik ruski politikolog Konstantin Blohin.
Sovjetsko oružje koristi veliki broj zemalja, naročito iz Istočne Evrope. Najveći arsenal sovjetskog oružja među članicama NATO-a imaju Poljska, Rumunija, Bugarska, Mađarska, Češka i Slovačka. Bilo je planirano da te zemlje, nakon pridruživanja Severnoatlantskom savezu, sovjetsku vojnu tehniku i oružje zamene zapadnom. Konkretno, još 2002. godine SAD su odobrile Poljskoj kredit od 3,8 milijardi dolara na 15 godina za kupovinu 48 aviona F-16.
(Ne)moguć zadatak
Međutim, problem je što prenaoružavanje vojske mnogo košta, pa je za mnoge zemlje sa posrnulom ekonomijom to gotovo nemoguć zadatak. Mnoge zemlje nemaju ili ne žele da troše novac na kupovinu skupog američkog oružja, ali su spremne da daju svoju teritoriju Amerikancima za postavljanje baza.
Vašingtonu poseban problem stvaraju i one zemlje NATO-a koje su i posle sovjetskog doba nastavile da kupuju ruske sisteme, kao što je na primer, Grčka. Turska je ranije kupovala protivtenkovske sisteme, a i sada to čini, dok je nabavka S-400 od strane Ankare digla Pentagon na noge.
Ranije je penzionisani američki pukovnik Daglas Makgregor izjavio da su zemlje Zapada, na čelu sa SAD, obmanule sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova kada su mu davale (lažna) obećanja da se NATO neće širiti na Istok. Prodaja oružja istočnoevropskim zemljama pozvanim u NATO obećavala je ogromne profite.
„S obzirom na pohlepni apetit za novcem u Kongresu, odbrambena industrija je očito bila zainteresovana za širenje NATO-a i pronašla je načine da to učini“, istakao je Makgregor.
A onda je počela masovna prodaja oružja Evropi, uključujući i „novajlije“ iz Istočne Evrope. I sve to pod strahom koji su sejali američki kongresmeni o navodnoj „ruskoj pretnji“.
Zbog svega navedenog Vašington nastavlja da vodi informacioni rat protiv Rusije, zasnovan na ideji „konfrotacije sa Moskvom“.
