Rezervoari vode pretvorili su se u blatna polja, a grad sada zavisi od kombinacije nekoliko postrojenja za desalinizaciju i transporta velikih količina pijaće vode železnicom, prenosi RTS.
Presušivanje izvora ukazuje na niz problema, od čega su najteži loše upravljanje, preterano eksploatisanje izvora i menjanje klimatskih uslova.
Nadležni tvrde da samo kiša može da izvuče Čenaj iz ove situacije, ali se stanje nije mnogo popravilo ni nakon nekoliko pljuskova sredinom sedmice.
Stanovnici su se okrenuli flaširanoj vodi kako bi zadovoljili svoje potrebe, ali to dolazi sa priličnom cenom, jer prevoznici često naplaćuju svoje usluge po visokim cenama.
Pre prošlonedeljnih pljuskova u gradu kiša nije pala 200 dana, a nakon slabije prošlogodišnje sezone monsuna, četiri gradska rezervoara počela su početkom godine da nestaju. Stanje se dodatno pogoršalo izuzetno visokim temperaturama u maju, pa sada rezervoari izgledaju kao blatna polja.
Međutim, problem Čenaja ide dalje od klimatskih promena. Grad i njegova okolina iskusili su izuzetno povećanje stanovništva, što je rezultiralo mnogo većom potrošnjom.
Grad je od četrdesetih godina prošlog veka svake decenije beležio povećanje populacije za više od 10 odsto.
Povećanje broja stanovnika ne samo da je uticalo na potrošnju, već je zbog naseljavanja toliko broja ljudi došlo i do betoniranja velikih površina, što je u velikoj meri onemogućilo da se voda kroz tlo ulije u podzemne vode i dođe do gradskih rezervoara.
Da čitava situacija bude još gora, ne postoji služba za praćenje potrošnje, pa su se i tako skromni izvori vode neekonomično koristili.
