Kako se dodaje, sankcije su uvedene kao odgovor Rusiji na nezakonitu aneksiju Krima i Sevastopolja.
Nemačka kancelarka je ove nedelje govoreći o uslovima za ublažavanje antiruskih sankcija navela da restriktivne mere mogu biti ukinute ako se postigne napredak u implementaciji Minskih sporazuma, čiji je cilj rešavanje situacije na istoku Ukrajine.
Za Rusiju vest o mogućem produženju sankcija nije iznenađenje, iako je Moskva više puta ukazivala da sankcije štete svima, a najviše onima koji ih nameću.
Ruski ekspert Aleksandar Špunt podseća da se Rusija već decenijama, još od vremena Sovjetskog Sveza, neprestano nalazi pod nekakvim zapadnim sankcijama.
„Večnih sankcija nema. Sve sankcije u nekom trenutku prestaju da deluju. Ali s druge strane treba podsetiti da Sovjetski Savez, a potom Rusija, nijedan dan u svojoj istoriji nisu živeli bez sankcija — jedne sankcije smenjivale su druge i ne treba se tome iznenađivati. Sankcije nisu nova pojava u ruskoj ekonomiji. Kao dodatni ograničavajući faktor sankcije su u ruskoj ekonomiji zapravo oduvek postojale. Generalno, Rusija i zapadni partneri su uvek pronalazili načina da zaobiđu ovu političku ludost. Možemo se setiti rusko-američke saradnje u svemiru i isporuke ruskih svemirskih motora RD-180. Možemo se setiti i saradnje sa Evropskom svemirskom agencijom i isporuka ruskog raketnog goriva koje Evropa ne proizvodi“, podsetio je Špunt.
Prema njegovom mišljenju, politička strana sankcija verovatno neće nestati u bliskoj budućnosti, ali saradnja će se nastaviti.
„Dakle, politička strana sankcija će postojati još prilično dugo i trebalo bi očekivati da će te sankcije biti zamenjene novim, a za njihovo uvođenje imaće uvek iste izgovore. Ali, konkretni sadržaj ovih sankcija zavisiće od volje evropskih vlada. Uostalom, pretnje sankcijama od strane SAD prema evropskim kompanijama su jače, nego korist od saradnje sa Rusijom. Ovo je ključni momenat“, zaključio je Špunt.
Procenjuje se da je EU zbog antiruskih sankcija izgubila oko 100 milijardi evra. Međutim, ruski eksperti kažu da je veoma teško proceniti uticaj međusobnih sankcija na ekonomiju EU zbog različitog stepena uključenosti zemalja u trgovinu sa Rusijom. Prema njihovoj proceni, najveću štetu od konflikta pretrpela je Nemačka, čiji je ukupni udeo u šteti, kako navode, oko 40 odsto. Prema procenama nemačkih pristalica ukidanja antiruskih sankcija, gotovo 70 hiljada ljudi je izgubilo posao, dok zemlja i dalje gubi oko 600 miliona evra mesečno.
Situacija sa sankcijama počinje da se menja, ali se te promene dešavaju veoma sporo. Bez drastičnih promena u vladi EU ne treba računati na značajno poboljšanje odnosa, uprkos rastućem broju onih koji su pristalice prijateljstva sa Rusijom.
Eksperti zaključuju da bi ukidanje međusobnih sankcija moglo biti podsticaj za razvoj i ruske i evropske ekonomije.
Podsetimo, zapadne zemlje, na čelu sa SAD, počele su da uvode sankcije Rusiji 2014. godine posle prisajedinjenja Krima RF i zbog situacije u Ukrajini.
Krim je ušao u sastav Rusije nakon martovskog referenduma, na kojem je skoro 97 odsto građana glasalo za povratak poluostrva u sastav RF, a krimske vlasti su referendum organizovale nakon državnog prevrata u Ukrajini.
Ukrajina Krim i dalje smatra svojom, ali privremeno okupiranom teritorijom.
