Ministri spoljnih i evropskih poslova EU pozvali su Srbiju da uskladi svoju trgovinsku i energetsku politiku sa EU standardima, posebno kada je reč o tržištu gasa. To je apostrofirano u zaključcima koje su ministri usvojili o zemljama koje su deo procesa proširenja Evropske unije.
Šta primedba Brisela znači, po pitanju već započetih radova na srpskom gasovodu, koji preko bugarskog treba da dobija gas koji u Tursku stiže Turskim tokom? Pogotovo zato što su, samo pre pet dana, srpski ministar energetike Aleksandar Antić i mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto u Budimpešti potpisali sporazum o saradnji dve zemlje na izgradnji gasovoda koji će biti nastavak „Turskog toka“.
Taj projekat se, kako je tada rekao Antić, razvija u skladu sa svim energetskim direktivama, uključujući i Treći energetski paket EU, a Sijarto je najavio da će projekat izgradnje gasovoda kroz Mađarsku biti završen do kraja 2021. godine.
Srbija gradi, nema razgovora oko prekida
Deo kroz Srbiju bi trebalo da bude gotov do kraja ove godine. I tu, po oceni predsednika Skupštine Udruženja za gas Srbije Vojislava Vuletića, Brisel ne može ništa da promeni.
„Mislim da ovaj zaključak, koji su ministri spoljnih poslova EU doneli, ne obavezuje nikoga. To je njihov zaključak, koji je dobar za njih, a što se nas tiče, mi gradimo i ništa drugo nas se ne tiče. Hoćemo do kraja godine da ga izgradimo i, kada prestane tranzit ruskog gasa preko Ukrajine, da imamo sa druge strane snabdevanje Srbije gasom“, kaže sagovornik Sputnjika.
On napominje da je, upravo pre nekoliko dana kod Aranđelovca, video voz natovaren cevima koje idu na sever.
„Prema tome, to se gradi i tu više nema razgovora“, kategoričan je Vuletić.
U Luku Novi Sad su, još početkom meseca, bile dopremljene hiljade cevi za izgradnju magistralnog gasovoda, koji će biti dužine 403 kilometra, od bugarske do mađarske granice. Prolaziće kroz 23 opštine u Srbiji i ispod pet reka, a radovi bi trebalo da se završe u decembru.
Traži se veća konkurencija u Srbiji
Sekretarijat Energetske zajednice Zapadnog Balkana sa sedištem u Beču početkom februara je dao mišljenje da Srbija može da se priključi „Turskom toku“, pod izvesnim uslovima koje zemlja treba da ispuni; uslova koji se, pre svega, odnose na omogućavanje veće konkurencije na gasnom tržištu Srbije.
Po mišljenju Sekretarijata, međutim, Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) u međuvremenu je neke uslove poštovala, a neke nije u potpunosti, zbog čega je Energetska zajednica, kako je rekao njen sekretar Janez Kopač, sada u razgovorima sa Ministarstvom energetike Srbije.
Njihova glavna primedba je što AERS nije u potpunosti uvažio sve uslove koji se odnose na poboljšanje konkurencije, jer je drugim zainteresovanim stranama za zakup kapaciteta gasovoda za promet gasa odredio manje procente od onih koje je predložila Energetska zajednica.
Preti li opet „slučaj Bugarska“
Vuletić kaže da ministri EU mogu da se sastaju i da donose zaključke, ali da je najvažnije da se gasovod gradi.
„Da EU nije dala saglasnost da se on gradi, Mađarska kao članica EU ga ne bi gradila, niti bi gradnja kod nas počela“, tvrdi sagovornik Sputnjika.
Na pitanje može li se ponoviti „slučaj Bugarska“, kao u vezi sa „Južnim tokom“, kada je, zbog njenog odustajanja, gradnja gasovoda i otkazana, Vuletić napominje da su okolnosti sada drugačije.
„Bugarska sluša Amerikance, ali ovoga puta ih Evropa ne sluša onako kako je slušala kada je bio ’Južni tok‘ aktuelan i kada je tadašnji bugarski premijer Bojko Borisov, zbog sopstvenog izbora na tu funkciju, morao da upropasti ’Južni tok‘. Sada Bugarska nije u takvoj situaciji“, kaže predsednik Skupštine Udruženja za gas.
Čvorište „Balkan“
Bugarska još nije počela izgradnju svog dela gasovoda, ali je ministarka energetike Temenuška Petkova nedavno izjavila da će ugovor sa konzorcijumom za razvoj gasa „Bugarska“, koji je izabran na ponovljenom tenderu, biti potpisan do kraja ovog meseca.
Ona je učesnike Samita o energetskoj bezbednosti regiona, koji je održan pre dve nedelje u Beogradu, upoznala sa bugarskom idejom o izgradnji evropskog gasnog čvorišta „Balkan“, koje bi, putem izgradnje neophodne infrastrukture za prenos gasa, trebalo da pomogne povezivanju tržišta u regionu.
Petkova je, svojevremeno, bila izričita u tome da će Bugarska graditi gasovod „Turski tok“ i u intervjuu za Bugarski nacionalni radio objasnila da je ta procedura u skladu sa evropskim pravilima.
