Susreti sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom i predsednikom Moldavije Igorom Dodonom obeležili su proteklu radnu nedelju predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika.
Sa svima njima Dodik je razgovarao o poboljšanju ekonomske saradnje, ali neke od zemalja sa čijim se čelnicima sreo, mogu da postanu primer koji bi BiH mogla da sledi kako bi izašla iz političke krize.
Orban razume Srpsku
Glavna tema susreta sa Viktorom Orbanom bili su odnosi BiH, odnosno Republike Srpske (RS) i Mađarske, kaže Dodik.
„Razgovarali smo o evropskim temama, regionalnim temama… Mislim da je Orban veliki lider koji strateški promišlja, koji sagovorniku omogućava da spozna ne samo dnevnopolitičke aspekte politika koje se vode, nego i dugoročne i srednjoročne planove u tom pogledu“, navodi Dodik.
Izjavom da RS u Mađarskoj uživa veliko poštovanje, te da Dodikova poseta simbolizuje dobre odnose između Mađara i Srba, mađarski premijer je dao podršku održanju identiteta RS, koji je, prema Dodikovim rečima, vezan za činjenicu da je ona nezaobilazan faktor odlučivanja po pitanjima u kojima mora da se postigne konsenzus. I u pitanjima u kojima u prvim fazama odlučivanja može da dođe do preglasavanja, Srbi imaju mehanizam da se odbrane od donošenja štetnih odluka.
„U okviru toga treba tražiti i identitet — u njega svakako spada i pravoslavna vera koja dominira u RS, slovensko poreklo i činjenica da je RS veoma aktivan i prepoznatljiv deo regiona. Mnogi, i u BiH, a i neki na Zapadu, ne žele da vide RS kao faktor za donošenje odluka, nego pokušavaju da je razvlaste, tako da je naša uporna borba za prava stečena ustavom i Dejtonskim sporazumom izgradila identitet naše uporne borbe za našu poziciju“, kaže Dodik.
Saradnja sa Belorusijom
U Minsku su sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom vođeni razgovori o, uglavnom, ekonomskim temama. Belorusija, kaže Dodik, ima razvijenu proizvodnju mašina i prevoznih sredstava iz oblasti rudarske industrije, kao i razvijenu proizvodnju poljoprivrednih mašina i autobusa. Sve to bi, prema rečima predsedavajućeg Predsedništva BiH, moglo da bude zanimljivo za Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srpsku.
Sa Lukašenkom, ali i sa beloruskim premijerom Igorom Lisenkom takođe je razgovarao i o razvoju saradnje na planu obrazovanja, kulture i turizma.
„Za Beloruse, kod nas, u Republici Srpskoj, BiH i čitavom regionu postoje atraktivna mesta koja bi mogli da posete i razgovarali smo kako učiniti dostupnim informacije, pre svega običnim ljudima, da se upoznaju sa mogućnostima. Morali bismo organizovati sastanke na nivou turističkih operatera. Dogovorili smo se i da Belorusija i BiH, RS, formiraju zajednički tim za upoznavanje o dostignućima vezanim za nove tehnologije. Dakle, razgovarali smo o temama koje su životne“, kaže Dodik.
Moldavija kao primer
Moldavija, dodaje Dodik, može da posluži kao primer Bosni i Hercegovini za prevazilaženje političke krize. Predsednik najmanje države nastale iz raspada SSSR-a — Igor Dodon upoznao je Dodika sa konsenzusom koji su dve partije, jedna proruska, druga proevropska, napravile i formirale novu vladu u Kišinjevu, dok su razlike ostavile po strani.
„To bi, možda, mogao da bude primer i za BiH, koja ima opšti konsenzus oko evropskih pitanja, ali je potpuno polarizovana po pitanju NATO-a, gde RS ne želi članstvo u toj organizaciji, a sa druge strane, Bošnjaci i Hrvati to žele, s tim što Hrvati na tome ne insistiraju, a Bošnjaci su to postavili kao odlučno političko pitanje“, objašnjava Dodik.
Razgovori koje je poslednjih dana vodio sa stranim državnicima bili su veoma uspešni, ocenjuje Dodik i stvorili su osnovu za budućnost. Sa predsednikom Moldavije dogovorio je posetu BiH na jesen, dok je Lukašenka pozvao u posetu. Sa Orbanom najavljuje skore susrete, kako kaže, više na privatnoj osnovi.
