Kako je pojasnio izvršni direktor „Naftogasa“ Jurij Vitrenko, to će omogućiti „Gaspromu“ da ne preuzima na sebe rizike u vezi sa ukrajinskim regulatorom i operaterom gasovoda, nego će se time baviti ukrajinska kompanija.
Takođe, ruskoj strani neće biti naplaćivana tarifa na tranzit gasa, već će se ta suma obračunavati kao „marža“. Pored toga, istakao je i da će visina te marže biti dogovorena sa predstavnicima Evropske unije.
Međutim, Vitrenko je izneo i jedan uslov, a to je da se ruski i ukrajinski cevovodi konačno spoje, kako bi se osigurao konstantni protok gasa u obimu od najmanje 90 milijardi kubnih metara godišnje, od kojih će 30 milijardi biti dostupno za dodatne kapacitete tranzita, ne samo za potrebe „Gasproma“, već i za potrebe drugih kompanija.
Na taj predlog ruski eksperti gledaju sa skepticizmom, a pojedini stručnjaci smatraju da su Ukrajinci, na taj način, javno ponudili ruskoj kompaniji da učestvuje u zaobilaženju evropskih pravila za tržište gasa.
Ovo nije prvi put da „Naftogas“ predlaže da se razdvoje tačka predaje i tačka prijema gasa, ali to ne odgovara ni „Gaspromu“, ni evropskim partnerima. Ruski eksperti objašnjavaju da Ukrajina zapravo planira da promeni aktuelni sporazum: umesto od „Gasproma“, Evropljani će, u suštini, početi da kupuju gas od Ukrajinaca, koji će moći da preprodaju ruski gas uz doplatu.
Vitrenkova izjava je odgovor na reči člana uprave „Gasproma“ Sergeja Kuznjeca, koji je rekao da je i dalje nemoguće zaključiti ugovor o tranzitu gasa sa Ukrajinom na osnovu evropskih uslova, pošto Ukrajina nema za to potrebne institucije, kao što su regulator i transportni operater. Logično bi bilo, smatraju u „Gaspromu“, da se produži postojeći tranzitni dogovor. Međutim, Kijev insistira na reviziji ugovora u okviru evropskog zakonodavstva, uprkos činjenici da postoje problemi u njihovoj implementaciji.
Sergej Pravosudov, direktor ruskog Instituta za nacionalnu energetiku, kaže da ovaj predlog o alternativnom ugovoru izaziva brojna pitanja.
„Sve će zavisiti od konkretnih uslova, jer do sada je to opšta izjava koja, u suštini, ne znači ništa. Neophodno je detaljno videti kakva će biti tranzitna stopa — koliko novca će tražiti za svoje usluge. Drugo, ko će garantovati povrat gasa u navedenim količinama. Kao što znamo, sledeće godine cevi će biti odvojene od ’Naftogasa‘, to će biti odvojena kompanija i, shodno tome, ispada da potpisujete ugovor sa ’Naftogasom‘, ispada da on pumpa (gas) kroz gasovod koji je u vlasništvu druge kompanije, i na kraju je ’Naftogas‘ odgovoran za to da ceo taj obim stigne do granice... Ali ovde nije jasno ko garantuje sve to — ’Naftogas‘, koji nije vlasnik tog sistema, ili vlasnik sistema“, objašnjava Pravosudov za Sputnjik.
„Takođe je nejasno kako će se to tretirati u Evropi. Prema tome, prvo treba da razumemo detalje“, nastavlja stručnjak.
„Treće, možda i najvažnije pitanje, jeste: kako će se prema tome odnositi evropski partneri ’Gasproma‘, ili, preciznije rečeno, kako će oni reagovati na to, s obzirom da je ’Gasprom‘ u obavezi da im isporuči gas. Istovremeno, ukrajinska strana već godinama poziva Evropljane da podrže njen predlog da se punktovi za isporuku gasa prebace na istočnu granicu Ukrajine, kako bi Evropa bila odgovorna za tranzit gasa preko teritorije Ukrajine. Međutim, još se nijedna evropska kompanija na to nije odlučila, svi oni preferiraju da uzimaju gas tačno tamo gde je to naznačeno u starim ugovorima, odnosno na zapadnoj granici Ukrajine. To jest, svi tranzitni rizici i dalje su na ’Gaspromu‘. Dakle, nema odgovora na ova tri pitanja, pa ne možemo da kažemo ni ’za‘, ni ’protiv‘. Neophodno je upoznati se sa svim konkretnim detaljima“, ističe Pravosudov.
Iako se „svop“ zaista može posmatrati kao pravna alternativa tranzitnom sporazumu, eksperti sumnjaju da će „Gasprom“ prihvatiti ovaj predlog, s obzirom da je klasični ugovor o tranzitu prihvatljiviji i razumljiviji za kompaniju.
Ključan detalj u ovom predlogu je formiranje cena usluga ukrajinske strane za transport — ona se u tom slučaju neće zvati „transport gasa“, već „pružanje usluga za prenos određene količine gasa od ruske strane do evropskih potrošača“, a plaćanje za te usluge strane će unapred dogovarati.
Upravo je to ono što bi moglo da bude loše za „Gasprom“, jer će se cena za tranzitne usluge redovno povećavati, dok će cenovna politika za gas u Evropi, naprotiv, krenuti ka liberalnijim cenama, naročito zato što je tečnog prirodnog gasa sve više u Evropi.
Takođe, male su šanse da će „Gasprom“ moći da uštedi na ovom ugovoru, a Ukrajina će po svaku cenu insistirati na povećanju tranzita gasa preko njene teritorije, jer je za njenu ekonomiju prihod od takvog ugovora od vitalnog značaja.
Ipak, eksperti zaključuju da je malo verovatno da će „Gasprom“ pristati na ovaj alternativni dogovor.
Ugovori za snabdevanje i tranzit ruskog gasa preko Ukrajine ističu krajem 2019. godine. Sa uvođenjem u rad „Severnog toka 2“, značajno će se smanjiti značaj ukrajinskog gasnog transportnog sistema.
Prethodni pokušaji pregovora o novom sporazumu nisu doveli do opipljivih rezultata.
