Zamenik predsednika Kine Vang Ćišan je najavio spremnost kineskih vlasti da postepeno povećaju obim kupovine poljoprivrednih proizvoda iz Rusije i razviju saradnju u ovoj oblasti. Prema njegovim rečima, za to je potrebno posebno povećati udeo obračuna u nacionalnim valutama.
Međutim, šef Rusko-kineskog analitičkog centra Sergej Sanakojev kaže da razloge za jačanje trgovinske saradnje između Rusije i Kine ne treba tražiti u trgovinskim ratovima protiv Kine i dovoditi to u vezu sa zamenom uvoza iz SAD i drugih zemalja Zapada, već sa praktičnim planom razvoja saradnje između Moskve i Pekinga, koji postoji već godinama, bez obzira na odnos Amerike prema Rusiji ili Kini.
„Generalno, naša saradnja nije u vezi sa odnosima prema ovoj zemlji. Svoje odnose razvijamo već više od 30 godina, imamo strateško partnerstvo i gradimo potpuno nove odnose. Stoga, naš trgovinski promet raste za oko 30 do 40 odsto godišnje, i shodno tome menjamo obime i strukturu, sarađujemo u visokotehnološkim oblastima. Što se tiče poljoprivrede, ovde se radi o programu razvoja Dalekog istoka, a jedan od glavnih prioriteta je orijentacija na tržišta Azijsko-pacifičkog regiona, gde bi stizala roba proizvedena na ruskom Dalekom istoku. I ovde su perspektive beskrajne. Ne radi se samo o kineskom tržištu, nego o svim tržištima Azijsko-pacifičkog regiona. Kineske investicije u poljoprivredu Dalekog istoka su upravo obuhvaćene ovim programom“, kaže Sanakojev za Sputnjik.
Jedan od najperspektivnijih proizvoda za isporuke na kinesko tržište su mlečni proizvodi, smatra Aleksandar Zajnigabdinov, šef kineske konsultantske grupe „Prozor u Kinu“. Radi se o tome da u Kini praktično nema mlečnih proizvoda kakvih ima u Rusiji.
On je kao primer naveo Usurijsku fabriku mleka, koja je od granice sa Kinom udaljena samo jedan čas vožnje. Ruska fabrika bi lako mogla da izvozi u Kinu kefir sa rokom trajanja od sedam dana i da pokrije celo tržište severoistočne kineske provincije Hejlungđang. S obzirom na niže troškove transporta, ruski kefir bi na tom tržištu bio konkurentniji sa cenom nego slični proizvodi iz uvoza tj. iz drugih zemalja. To je, kako je naveo, ogromna prednost u poređenju sa proizvođačima iz drugih zemalja.
Prema njegovom mišljenju, velikim kompanijama je lakše da izađu na kinesko tržište, jer imaju veći marketinški budžet. Problem je u tome što ruski proizvodi nisu dovoljno poznati u Kini i zbog toga je neophodno uložiti ogromna sredstva u promociju, kako bi ti proizvodi bili prepoznatljivi. Međutim, velike ruske kompanije imaju resurse da to sprovedu u delo.
Generalno, izvoz ruskih mlečnih proizvoda u Kinu porastao je sa 400 hiljada dolara u 2012. na više od šest milijardi dolara u 2018. godini. Sada Rusija snabdeva Kinu mlekom u prahu, sladoledom i sirevima. Ruski sladoled je veoma popularan među Kinezima, i to u takvoj meri da je krajem prošle nedelje ruski predsednik Vladimir Putin svom kineskom kolegi Si Đinpingu za 66. rođendan poklonio kutiju ruskog sladoleda.
Rusija je izvezla u Kinu sladoled u vrednosti od čak 4,1 miliona dolara, što je 10 puta više nego 2012. godine.
Ruski eksperti veruju i da slane grickalice, konditorski proizvodi, med, šumsko voće, pečurke i niz drugih kategorija imaju dobar potencijal za rast izvoza u Kinu, s obzirom na to da se mnogi od tih proizvoda već nalaze na policama kineskih trgovina. Kinesko tržište je interesantno i ruskim proizvođačima svinjetine i živinskog mesa.
Kina je takođe spremna da kupi neke namirnice iz Rusije u velikim količinama. Na primer, u jeku trgovinskog rata sa SAD, Kini su potrebne ogromne količine soje. Kinezi su generalno najveći potrošači soje — njihove potrebe se procenjuju na 100 miliona tona, a SAD su im isporučivale čak 16 miliona tona. Međutim, zbog trgovinskog rata, Kina je morala da se preorijentiše na druge dobavljače, pa je američka soja zamenjena brazilskom, ali Brazil, za razliku od Rusije, koristi GMO.
„Prioritet su ekološki čisti proizvodi. To jest, praktično bilo koji poljoprivredni proizvod, ali da je organski proizvod. Upravo organski, ekološki čisti proizvodi su danas na ceni u Kini. To nisu jeftini proizvodi, ali potrošač shvata da se radi o ekološki čistim proizvodima i oni su veoma traženi na kineskom tržištu. Drugo, govorimo o velikim kulturama, kao što je soja. Ovde se slažem sa konstatacijama da postoji element zamene uvoza američkih isporuka soje ruskim“, kaže Sanakojev.
Rusija je prošle godine izvezla u Kinu nešto više od 800 hiljada tona soje, ali postoje planovi da Rusija u skorije vreme poveća te isporuke skoro pet puta — na 3,7 miliona tona.
Kinezi su, s druge strane, spremni i da investiraju u izgradnju fabrike za preradu soje u Rusiji.
„Mi smo čak spremni da udvostručimo ove količine do 2020. godine i da dostavimo 5 do 6 miliona tona na kinesko tržište u roku od godinu dana. Ali, to nije granica“, ističe Sanakojev.
Pojedini eksperti ukazuju na to da postoje određene barijere koje koče brži razvoj izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao što su transport, logistika, sertifikacija, prilagođavanja ambalaže, distribucija i određene zakonske prepreke, koje se sastoje u potrebi za registracijom trgovačke marke na teritoriji Kine, po mogućnosti i pre učešća na izložbama sa uzorcima proizvoda, i slično. Međutim, Sanakojev tvrdi da su sve prepreke već uklonjene.
„Nikakve prepreke mi ne vidimo. Ovaj program se postepeno razvijao, bilo je nekih spornih pitanja koja je trebalo rešiti i danas mi zapravo razvijamo te programe zajedno, kao isti tim“, naglasio je ekspert.
Rusija i Kina su ranije postavile zadatak da dovedu trgovinsku razmenu do 100 milijardi dolara godišnje, ali je prošle godine ta brojka premašena, dostigavši cifru od 108 milijardi dolara. Takav rezultat su u Pekingu nazvali „istorijskim rekordom“.
Rusija zauzima prvo mesto među trgovinskim partnerima Kine po dinamici rasta trgovinske razmene, dok Peking ostaje najveći trgovinski partner Moskve.
Ukupan izvoz ruske robe u Kinu prošle godine je porastao za 44 odsto, na 56 milijardi dolara. Međutim, prehrambeni proizvodi i poljoprivredne sirovine čine svega 4,5 odsto ukupnog izvoza u Kinu, ali njihov udeo se postepeno povećava.
