„Ako je dehidracija kratkotrajna, na primer, kada je veoma toplo i kada je povećana potreba za tečnošću, kada se osoba mnogo znoji, ili ima dijareju, tokom čega se gubi mnogo tečnosti, tada je moguća vrtoglavica i malaksalost“, istakao je Gale.
Prema njegovim rečima, usled dugotrajnije dehidracije, dolazi do insuficijencije bubrega, jer ti organi zahtevaju konstantan protok tečnosti iz krvi.
„Međutim, ako osoba ima zdrav osećaj za žeđ, prva stvar koju će osetiti pre početka ovih simptoma je žeđ“, objasnio je Gale.
„Usled problema sa cirkulacijom, koji su uzrokovani dehidracijom, može da se javi lagana drhtavica. Naglašavam, samo lagana“, zaključio je on.
Sa druge strane, stručnjak za zdravstvena pitanja Kristofer Špeht i lekar opšte prakse Jakob Berger se pridržavaju verzije o dehidraciji.
Prema njihovom mišljenju, napad drhtavice je „poremećaj vodeno-elektrolitnog balansa“.
Podsetimo, Merkelova je juče izjavila da je imala napad drhtavice zbog dehidracije. Prema njenim rečima, nakon nekoliko čaša vode ona se ponovo osećala dobro.
