Novi Dejton za Kosovo Srbiji nikako ne bi odgovarao, jer bi pod patronatom SAD ishod tog procesa bio unapred određen.
Bivši glavnokomandujući američke vojske u Evropi Ben Hodžis predložio je „novi pristup“ rešavanju kosovskog pitanja, koji podrazumeva glavnu ulogu SAD u pregovorima, potpunu posvećenost po ugledu na Dejton, pa i uključenje novog glavnog pregovarača, poput Ričarda Holbruka.
Da li nam je potreban novi Holbruk i ko bi to mogao da bude? Može li se izjednačiti Dejtonski sporazum i rešavanje pitanja sa Kosovom?
Srbiji ne treba „novi Holbruk“
Penzionisani diplomata Zoran Milivojević kaže da Srbija nema razloga da se preda u ruke Amerike i da joj ne treba „novi Holbruk“.
„Dejton je završio jedan rat. A mi ovde nismo imali rat već vojnu agresiju, nametnutu situaciju i oružanu pobunu radi secesije. U BiH je bio građanski rat. Kada je reč o Holbruku, on je bio tu sa funkcijom zaustavljanja sukoba i prevođenjem toga na neki miran tok, radi realizacije ciljeva samo jedne sile i jedne strukture. Srbija ne može prihvatati na svoju štetu situaciju koja treba da se završi priznanjem Kosova, jer kako bi se drugačije sve završilo ako bi ceo proces vodila Amerika“, mišljenja je Milivojević.
Milivojeviću predlog Hodžisa liči na mirovnu konferenciju koju bi vodila - jedna strana.
„Prepoznaje se u ovom njegovom istupanju interes Amerike po pitanju Kosova i Metohije i želja da ona tu bude glavni arbitar. Srbiji ne bi odgovaralo da se na takav način rešava kosovsko pitanje, dakle, nekom vrstom izolovane konferencije pod patronatom Amerike imajući u vidu da Vašington nije neutralan u celoj toj priči. Oni su priznali nezavisnost Kosova i stoje na poziciji da konačno rešenje mora da bude priznanje. U takvim uslovima kako bi mogla neka konferencija da bude neutralna i da uvaži interese obe strane. To bi bilo bliže nekoj vrsti nametnutog rešenja na koje bi Srbija već u startu morala da pristane,“ uveren je naš sagovornik.
Drugačije okolnosti
Milivojević naglašava da su sada okolnosti znatno drugačije nego kad se završavao rat u BiH, a pitanje Kosova i Metohije nije više jednostrano locirano.
„Treba imati u vidu da početna pozicija za razmatranje sudbine Kosova u bilo kom vidu podrazumeva da je ono u nadležnosti Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija i da je u pitanju njihov protektorat. Dakle, da to nije država, i da postoje druge velike sile koje su i zainteresovane ali imaju i pravo i obavezu da o tome odlučuju. Na tom nivou treba posmatrati rasplet u vezi sa Kosovom i Metohijom,“ zaključuje on.
Hodžis je svoj predlog izneo u blogu pod naslovom „Novi pristup Srbiji i Kosovu“ i objasnio da se podrazumeva pokretanje „snažne i koordinisane inicijative“, koju bi predvodile SAD u saradnji sa EU i NATO-om, a sa ciljem da se osiguraju uslovi da Beograd i Priština dođu do konsenzusa o konačnim odnosima.
