Sirove ostrige
Marler je u poslednjih pet godina imao porast slučajeva sa trovanjem školjkama. On tvrdi da je glavni razlog to što se same školjke loše hrane zbog promene klime. Kako Bil tvrdi, one filtriraju vodu u kojoj se nalaze bakterije, tako da sama ostriga filtrira i tu bakteriju koja ostaje u njoj, prenosi „Ekspres“.
Unapred oprana ili rezana salata ili voće
Ovu kategoriju Marler „izbegava poput kuge“ i to zato što se sve više hrana obrađuje, reže, prolazi kroz više ruku, veća je šansa da će se usput „nešto pokupiti“. On kupuje neoprano, nedirnuto voće i povrće u malim količinama, kako bi ga što pre pojeo i smanjio rizik od razvijanja smrtonosne bakterije koja nastaje na temperaturi u frižideru.
Krvavo meso
Bil je izjavio da je svaki njegov hamburger koji je u poslednjih dvadeset godina pojeo bio valjano pečen i to sa dobrim razlogom. Kako navodi, „razlog zašto su mleveni proizvodi problematičniji i potrebno ih je temeljnije termički obraditi, jeste u tome što se svaka bakterija koja se nalazi na površini mesa može samleti unutar njega“. Takođe navodi: „Ako se ne peče na vatri jačoj od 71 stepena Celzijusovog, može izazvati nastajanje ešerihije koli, salmonele i drugih bakterijskih bolesti.“
Sirove klice iz semenki
Nekuvani i slabo kuvani proizvodi povezani su sa više od 30 bakterijskih epidemija (uglavnom salmonela i ešerihija koli) u Americi od sredine devedesetih. Nedavno je, 2014. godine, salmonela iz klica pasulja poslala 19 ljudi u bolnicu, kako govori sâm Marler.
Nepasterizovano („sirovo“) mleko
Nepasterizovano mleko, koje se ponekad naziva „sirovo“ mleko, može biti kontaminirano bakterijama, virusima i parazitima. Između 1998. i 2011. u SAD je bilo 148 slučajeva trovanja hranom povezanih sa sirovim mlekom i proizvodima od sirovog mleka. Kao nešto manje rizičnije Bil predlaže nepasterizovan sok, ali ga on izbegava isto kao i mleko.