Reč je o konverziji srpskog naroda u Crnoj Gori u druge identitete i počinje najpre od hrvatskih „pravaša“ i klerikalaca, a iza toga stoje i Vatikan, i Zagreb, i Beč. Kasnije to preuzima i nadograđuje na jedan način italijanski fašizam, a na drugi način Kominterna.
„Čini mi se da je taj fašistički model stvaranja crnogorske nacije bio inferioran u odnosu na razne hrvatske konstrukte u kom polju treba videti Crnogorce — da li kao potpuno pohrvaćene, da li kao zasvođene hrvatstvom u civilizacijskom smislu ili kao privezak hrvatstvu protiv Srba. Komunistički model je bio nešto drugačiji, jer Crnogorce do šezdesetih godina nije video kao do kraja izdvojene iz srpske celine, ali se i on u predmaspokovskom vremenu fuzionisao sa levom varijantom hrvatskog ’pravaštva‘ u okviru Saveza komunista Hrvatske, koji bi trebalo da Crnogorcima dâ identitet koji ne treba da bude srpski“, kaže Raković za Sputnjik.
U „Crnogorskom separatizmu“ Raković je napisao da ne isključuje mogućnost da se „Đukanovićeva crnogorska nacija zajedno sa nacionalnim manjinama i stranim mentorima“ obračuna sa Srbima u Crnoj Gori „na isti način kao što se Hrvatska obračunala sa Srpskom Krajinom 1995.“, ali i da se ne može isključiti da Crna Gora ponovo postane srpska država.
„Sve opcije su u igri i neizvesno je kako će se odvijati prilike u Crnoj Gori, zbog toga što je najjači faktor u Crnoj Gori — srpski, uprkos svemu. Ali režim, takav okrutan po svojoj prirodi, ima uz sebe i vojne i paravojne strukture, koje mogu da deluju razorno po srpski narod u Crnoj Gori“, upozorava naš sagovornik.
Raković kaže da patrijarh Irinej nije preterao kad je uporedio položaj Srba u današnjoj Crnoj Gori sa NDH, jer „NDH nije samo genocid, nego i ’pravaška‘ ideja na kojoj se danas temelji crnogorski separatizam“.
„Milo Đukanović je u istoj meri konvertit kao što je bio i Ante Starčević i u istoj meri je konvertit kao što je to bio Sekula Drljević kao lider crnogorskih separatista 1941. i ’novi Ante Starčević‘, kako su ga zvali. Postavlja se pitanje: ako je Sekula Drljević novi Ante Starčević, a ko je onda novi Ante Pavelić? Ne mora da postoji potpuna analogija, ali se pitam: s obzirom da je reč o istom prostoru, gde su mentalitetske osobine veoma slične ili istovetne, da li će se pojaviti neka osoba koja bi na isti način rešavala srpsko pitanje u Crnoj Gori? NDH je ustanovljavala svoju crkvu, a isto to sada sprema Milo Đukanović sa tzv. Crnogorskom pravoslavnom crkvom. Ali na to treba da postoji naš odgovor, a ne da budemo pasivni posmatrači“, upozorava Raković.
„Milo Đukanović je morao sistemu koji je napravio dati neku ideologiju i sebe napraviti nekim paganskim bogom u tom sistemu. A ta ideologija je, logično, s obzirom na istovetan jezik — hrvatska ’pravaška‘. Sve ideje su pokupljene odatle, nešto malo je nadograđeno komunističkim pogledima, ali je to u osnovi hrvatska ideja, hrvatska ideologija i hrvatski separatizam u odnosu na Jugoslaviju, a ovde je crnogorski separatizam u odnosu na srpstvo“, kaže Raković.
Prema njegovim rečima, „kuhinja je istovetna“ i ona seže u vreme polovine 19. veka, kad je Ante Starčević odbijen na Beogradskom liceju kao predavač matematike. Starčević je molbu napisao ćirilicom, ali doktor filozofije nije ispunjavao formalne uslove da predaje matematiku i od tada počinje njegova razorna ideologija koja je na kraju izrodila ustaše i NDH kao najdesnije krilo „pravaštva“.
„Isto to se sada dešava u Crnoj Gori. Još uvek snage tog režima nisu takve da otelotvore to zlo NDH, ali postoje i drugi vidovi, kakvo je, recimo, bilo ono Tuđmanovo proterivanje Srba u akcijama ’Bljesak‘ i ’Oluja‘“, zaključio je Raković.
