Pravoslavlju je, kaže ovaj ruski istoričar i filozof, naneta ogromna rana, a na udaru su pre svega i istovremeno Ruska i Srpska pravoslavna crkva. Međutim, ističe Aleksejev, postupci vaseljenskog patrijarha vezani za nepriznatu ukrajinsku pravoslavnu crkvu, kojoj je u januaru dao tzv. tomos, tiču se i drugih crkava: Bugarske, jer se makedonsko crkveno pitanje odnosi i na nju, Gruzijske, jer su se raskolnici pojavili i u Abhaziji tražeći od Vartolomeja da i njima dâ autokefalnost...
„Patrijarh Vartolomej, pošto je napravio najgrublji antikanonski prekršaj, postao je talac te ružne situacije i ne znam kako će se iz toga izvući. A on nije glup i mogao je da pretpostavi kuda to vodi“, konstatuje u intervjuu za Sputnjik Aleksejev, koji je u Beogradu boravio radi promocije knjige „Tradicije, vrednosti, smisao. Hrišćanska dimenzija“.
Predsednik Fonda pravoslavnih naroda i profesor Moskovskog državnog univerziteta ukazuje na veliki značaj Srpske pravoslavne crkve, koja je, kaže, centralna na Balkanu.
Srpska crkva je oduvek bila matica, osnova identiteta pravoslavlja na Balkanu i otuda ključni faktor za njegovo jačanje, ili pak slabljenje, smatra Aleksejev, koji Srbe vidi kao „superetnos“ u regionu.
„Međutim, odavno su podeljeni na, da tako kažemo, nacionalno-verske stambene jedinice, ne samo na nacionalne. Čim žele da podele jedan narod, a Srbi su dobar primer, menjaju mu veru. Jedan jezik, jedna kultura su i Hrvati, i Srbi i Bošnjaci, ali ih deli vera. Ispada da su Srbi ostali Srbi zato što su pravoslavni. To je možda teško da shvate Nemci ili neki drugi zapadni narodi, ali mi Rusi se sa Srbima razumemo u pola reči i odlično shvatamo da ako Srbima, baš kao i nama, oduzmete pravoslavlje, izgubiće svoj identitet, a možda i nestati sa karte sveta“, veruje ruski filozof.
Komentarišući situaciju sa ukrajinskom crkvom, on kaže da je tomos koji je Vartolomej dao Petru Porošenku, bivšem predsedniku Ukrajine teško poraženom na nedavnim izborima, samo bezvredan papir.
„Mogu da napišu sto tomosa, da ih daju na brzinu nekom političkom bankrotu poput Porošenka i da smatraju da je formirana nova crkva, ali to je samo nova raskolnička grupa“, objašnjava naš sagovornik, podsećajući da je ovo treći pokušaj raskolništva u Ukrajini: slično se, takođe uz učešće konstantinopoljskog patrijarha, događalo 1917-1918. tokom Boljševičke revolucije i građanskog rata, a zatim u vreme nemačke okupacije 1942. godine, kada je ukrajinske raskolnike podržavao Gestapo.
Govoreći o situaciji na Balkanu, Aleksejev ocenjuje da je počev od razbijanja Jugoslavije koren svih problema nastojanje Amerikanaca da stvore „planirani haos“ u regionu i time naprave probleme svojim ekonomskim konkurentima.
„A Evropska unija im je jak konkurent na svetskoj ekonomskoj sceni. Dalje, postoje neke pretpostavke da bi Amerikanci, ili neke snage koje se kriju iza te firme, veoma želeli da se formira velika Albanija. I to nije fantazija nego projekat, a poslednji događaji na Kosovu i Metohiji jasno pokazuju da taj projekat postoji“, ističe sagovornik Sputnjika.
On upozorava da bi dalji sled događaja mogao da bude rasparčavanje Makedonije i albanizacija Makedonaca, a kako kaže, ta opasnost preti i Crnoj Gori.
„Vlasti Crne Gore ili ne shvataju šta rade, ili to rade svesno. A Kosovo aktivno provocira taj proces. Naravno, iza toga stoje uticajne snage. Znamo da je vojska Kosova pravljena od američkih para. A ako se formira velika Albanija, to će stvarati ogromne probleme za Evropu tokom više decenija. To će biti ogromna rana na telu Evrope“, navodi Aleksejev.
Upravo je Evropa, uveren je ruski istoričar, meta svih tih procesa, baš kao što je i raspad Jugoslavije značio stvaranje problema u njenom „mekom trbuhu“. Zemlje EU nikada neće moći da postignu jedinstveno rešenje za probleme u ovom regionu i zato će im, prognozira on, problem migranata izgledati kao dečja šala kada se u potpunosti ispolji albanski ekstremistički nacionalizam.
Aleksejev podseća i na jednu od „balkanskih lekcija“ nenaučenih od Prvog svetskog rata — da događaji od pre sto godina u većini slučajeva precizno korespondiraju sa savremenim.
„Te lekcije nisu naučene samo zato što mnogi nisu shvatili da se istorija kreće, ali da globalni interesi globalnih aktera ostaju isti. A ti akteri su Engleska, Amerika, Nemačka, Francuska, to je i Rusija — i ona ima svoje interese na Balkanu i oni nisu nigde nestali“, kaže on, napominjući da nas istorija i Balkana, ali i postsovjetskog prostora uči da se „nerešena pitanja vraćaju kao košmar u sve užasnijoj varijanti“.
Aleksejev se u svom naučničkom opusu bavio i pitanjem uticaja evrointegracija na nacionalni identitet.
„Tema je dobila na aktuelnosti kada su očevi EU, preko nacionalnih elita koje su angažovane i u Briselu i u Vašingtonu, a među kojima se mnogi ponašaju izdajnički prema svom narodu, aktivno počeli da guraju, ili čak da svoje narode suprotno njihovoj volji nasilno uvlače u te evropske strukture“, kaže naš sagovornik, primećujući da nema mnogo razlike između evropskih i evroatlantskih struktura.
„NATO i EU imaju različita vrata, ali ta vrata vode u istu sobu. Ako ulazite kroz vrata EU, neizbežno ćete se naći u NATO-u i obrnuto. Obmana je kad kažu da ćemo ući kroz jedna vrata, ali ćemo sačuvati i nešto svoje. Nije nego“, navodi Aleksejev, uz opasku da je tako i figurativno i faktički, jer se u Briselu nalaze sedišta i NATO-a i EU.
„Zato, čim dođete u Brisel, vi ste upali u klopku“, zaključuje predsednik Fonda jedinstva pravoslavnih naroda.
