„Sve je vidljivija niska jezička kultura, čak i kod fakultetski obrazovanih građana. Takvo stanje je logično sa ovakvim statusom srpskog jezika u našem obrazovanju, s malim brojem časova u osnovnoj i srednjoj školi i bez izučavanja srpskog jezika na univerzitetu“, navodi se u pismu koje je upućeno Konusu.
Odbor predlaže da učenje srpskog jezika na univerzitetima traje najmanje godinu dana. Programe primerene profilu fakulteta uradili bi predstavnici fakulteta zajedno sa stručnjacima sa katedri za srpski jezik i Odbora za standardizaciju, prenose „Večernje novosti“.
„Fakultetsko obrazovanje ne podrazumeva i funkcionalnu pismenost, što znači da studenti ne znaju način tipične upotrebe jezika u tipičnim situacijama, a sve je veći broj ljudi koji direktno učestvuju u komunikaciji i ne razmišljajući o tome da li su dovoljno obrazovani za to“, navode u Odboru.
Oni smatraju da postoje fakulteti na kojima je izučavanje našeg jezika neminovno, pa navode: „Srpski jezik nije obavezan predmet čak ni na stranim filologijama, gde se obrazuju budući profesori i prevodioci, a sasvim izostaje na drugim nastavničkim fakultetima, gde je jezik struke praktično neminovan.
Na drugoj strani, studije novinarstva, scenskih umetnosti, o pravu da ne govorimo, nezamislive su, a realizuju se, bez izučavanja srpskog jezika. Ovo je razlog što i mnogi fakultetski obrazovani ljudi vrlo slabo poznaju srpski jezik i što su, po pravilu, funkcionalno nepismeni.
U Odboru kažu da je teško shvatiti da su svi fakulteti svesni nužnosti da se na njima izučavaju strani, a da poznavanje srpskog jezika, koji je svima primarni jezik komunikacije u struci i društvu — nije važno.
Prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika veruje da će se većina ozbiljnih ljudi složiti da se naš jezik uvede na fakultete i da će to biti realizovano. On kao dobar primer navodi dekana Mašinskog fakulteta u Beogradu Radivoja Mitrovića, koji je, iako sa tehničkih nauka, veliki zagovornik uvođenja srpskog jezika na sve fakultete.
