Govoreći o poruci koju je poslao na Trojičindanskom saboru ispred Hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, gde je pozvao crnogorske vlasti da donose zakone kakve je pisao Sveti Petar Cetinjski i „da ne stvaraju razdore i mržnju“, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović je rekao da se nada da će crnogorske vlasti to razumeti.
„To nije samo moja poruka i poruka episkopskog saveta, već i poruka čitavog naroda, sveštenstva i monaštva“, naglasio je Amfilohije.
„Ukoliko ne prihvate poruku, sami sebi potkopavaju temelje, odriču se zakona Svetog Petra Cetinjskog, odriču se osnivača crnogorskog zakonodavstva i temelja na kojima je Crna Gora zasnovana — Svetog Petra Cetinjskog i Svetog Vasilija Ostroškog, Petra Drugog Lovćenskog, pa sve do kralja Nikole Petrovića“, poručio je Amfilohije u intervjuu za RTS.
Prema njegovim rečima, ako vlasti u Podgorici zaista hoće istinsku budućnost Crne Gore, ne mogu je graditi na drugim temeljima, osim na onim na kojim je sagrađena i građena kroz vekove, naročito do 1918. i posle te godine, sve do današnjeg dana.
Na kritike da je Sabor bio političkog karaktera, Amfilohije kaže da je svakome ko je bio na skupu bilo jasno da sve to nije ni u kakvoj vezi sa politikom.
„To su crkva božja i narod koji je iznad svega veran Svetom Petru Cetinjskom i Svetom Vasiliju Ostroškom“, naveo je Amfilohije.
Prema njegovim rečima, vlasti ne mogu da podređuju svojoj politici „biće Crne Gore i njenu sveukupnu istoriju“, pogotovo ne mogu da podređuju njenu duhovnost.
Kako je naglasio, nada se da ova Crna Gora ne želi da razdvaja biće, već da se vraća i da obnavlja predanje, koje je ugroženo, naročito posle Drugog svetskog rata rušenjem crkve na Lovćenu.
„Ovo što se sad pokušava bio bi nastavak tog zločina, koji je izvršen rušenjem crkve na Lovćenu. To je crkvena imovina koja je upisana u katastar — jezerski vrh i Crkva Svetog Petra Cetinjskog“, ukazuje Amfilohije.
„Dokument iz 1919. potvrđuje crkvenu imovinu“
Mitropolit crnogorsko-primorski tvrdi da Mitropolija ima dokument iz 1919. godine u kojem stoji šta tačno pripada državi Crnoj Gori, što će predstaviti i međunarodnoj javnosti.
„Od svih crkava, samo jedna kapela u bolnici ’Danilo Prvi‘ upisana je kao državna imovina, a sve ostalo je pripadalo crkvi. I 1868. i 1878. godine i za vreme kralja Nikole, navodi se šta je državno, šta je vladarske kuće, a šta je crkveno“, ukazuje Amfilohije.
Poručio je da Mitropolija crnogorsko-primorska traži da se crkvena imovina koja je oduzeta posle Drugog svetskog rata vrati, što je i urađeno 2000. godine, ali ta odluka je posle ukinuta.
Na tvrdnje vlasti da je kralj Aleksandar Karađorđević ukinuo Mitropoliju, Amfilohije kaže da je on samo potvrdio odluku crkve nekadašnje Pećke patrijaršije na saboru koji je predvodio mitropolit crnogorski.
„Celokupno sveštenstvo i monaštvo je tada prišlo i objedinilo se. To jedinstvo traje do danas. Nadam se da će to vlast shvatiti, da je to protiv bića Crne Gore i njene duše i protiv evropskih zakona“, zaključio je Amfilohije.
