U srpskim sredinama južno od Ibra, na grobljima je bio simboličan broj Srba, a u pojedinim mestima, kao u Đakovici, gotovo da ih i nije bilo. Srbi su posetili i pravoslavno groblje u južnom delu Kosovske Mitrovice, na kojem je više od 80 odsto spomenika uništeno.
Malobrojni Srbi koji su ostali da žive u Prištini, vernici iz okolnih sela i oni koji su interno raseljeni izašli su na grobove svojih pokojnika na najvećem pravoslavnom groblju na Kosovu i Metohiji — u Prištini.
„Zbog sveukupne situacije prinuđeni smo da u sve manjem broju dolazimo na KiM i posetimo grobove pokojnika“, navodi Đurđa Drmončić.
Nebriga prema grobovima Srba u Prištini vidljiva je na svakom mestu.
„Ogorčeni smo i pitamo se — koga su mrtvi uznemiravali? Kome su mrtvi protivrečili? Kome su mrtvi smetali? Ovako nešto nigde u svetu ne postoji osim ovde na prostoru KiM“, ističe Drmončićeva.
Porodica Todorović iz Prištine, koja je raseljena u selo Dobrotin, došla je na grob sina.
„Nema natpisa na spomeniku i mi koji znamo gde nam je sahranjen sin nađemo grobno mesto, ali oni koji hoće da ga posete ne mogu da ga nađu, sve je zaraslo u korov“, objašnjavaju članovi porodice Todorović.
Decenijama ista slika na srpskom pravoslavnom groblju u Prištini. Porušeni spomenici, groblje zaraslo u korov. Otuda i poruka pravoslavnog sveštenika, pošto lokalna samouprava očito odbija da očisti groblje.
„Apelujem na ljude čiji su preci ovde sahranjeni da dolaze i obilaze njihova grobna mesta, očiste ih, kako bi to njihovo obeležje ostalo u Prištini i zapisano i vidljivo i u današnjem vremenu“, poziva Saša Mitrović, prištinski pravoslavni paroh.
Da groblje može da bude uređeno, može se videti i na samom pravoslavnom groblju u Prištini. Na njemu je više spomenika palih francuskih vojnika tokom Prvog svetskog rata. Poslednjih meseci, taj deo groblja je uređen i ograđen.
