Kako je naveo u intervjuu švajcarskoj televiziji, Evropa u koju on veruje treba da gradi sa Rusijom nova pravila poverenja i bezbednosti i ne treba samo da se dogovara sa NATO-om.
Pravila, istakao je francuski lider, treba graditi između Evrope i Rusije.
Kako za Sputnjik ocenjuje Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije, iako Makronova izjava zvuči zanimljivo, ostaje da se vidi u bliskoj, ali i u daljoj budućnosti, koliko je zapravo iskrena i da li će imati nekog konkretnog efekta u praksi.
„Makron je, po mom mišljenju, političar koji nema konzistentnu ideološku liniju i nema naročito izgrađen ideološki identitet. S obzirom na njegove godine mislim da se radi o političaru koji se u velikoj meri izgrađuje u hodu, ali i čoveku čiji lični potencijal, u smislu razumevanja odnosa u svetu, ne treba potcenjivati. Iako ova njegova izjava deluje interesantno, nekima verovatno i provokativno, treba videti u kojoj meri je ona možda jedan probni balon, a u kojoj meri deo njegovog iskrenog stava ili odnosa prema Rusiji“, primećuje Gujaničić.
Naš sagovornik podseća da je Makron na vlasti tek dve godine, te da nije mogao da izgradi neku sveobuhvatnu doktrinu na spoljnopolitičkom planu.
„Međutim, verujem da je on svestan svih složenosti savremenog sveta i da, kao jedan inteligentan čovek, slagali se sa njim ili ne, razume da ne sme zatvarati vrata sebi širom sveta, a pogotovo ne jedna tako bitna vrata kao što su Kremlj i Rusija“, objašnjava Gujaničić.
Kako dodaje, ostaje da se vidi da li će nakon ove izjave francuskog predsednika uslediti i konkretni potezi, ili je ovo samo nešto što treba da izazove marketinški efekat i gest dobre volje prema Rusiji.
„Ne bi me iznenadilo da je ovo proizvod uviđanja greške, odnosno nepozivanja Rusije na proslavu iskrcavanja u Normandiju. Naime, pre nekoliko dana su se zapadni saveznici okupili u Normandiji da proslave 75 godina od iskrcavanja. Tamo je bila prisutna nemačka kancelarka, ali nije pozvan predstavnik zemlje koja je podnela najviše žrtava u borbi protiv fašizma — Rusije. Teško mi je da poverujem da Makron ne misli da je napravljena greška, iako je on svesno i samostalno učestvovao u tome, ali me u tom smislu ne bi iznenadilo da je ova njegova izjava jedan pokušaj smirivanja situacije ka Rusiji i pružanje ruke“, ističe Gujaničić.
Na pitanje koliko Francuska može biti pokretački motor poboljšavanja odnosa između EU i Rusije, Gujaničić odgovara da Francuska, uz sve slabosti njene unutrašnje, pa i spoljne politike, ostaje jedna od pet stalnih članica SB UN sa pravom veta, nuklearna sila i zemlja sa ogromnim kulturnim potencijalom, čiji se jezik govori na pet kontinenata.
„U tom smislu, Makron i Francuska imaju potencijal, imajući u vidu da je ipak karijera Angele Merkel negde na zalasku. Pritom, ne treba zaboraviti ni Makronove lične ambicije — da želi da se nametne kao neka vrsta novog evropskog lidera, najsnažnijeg političara Evropske unije. Dakle, imajući u vidu odlazak Velike Britanije iz EU i položaj Angele Merkel, koja je, uz svu svoju snagu, ipak na silaznoj putanji, predsednik Francuske će gledati da iskoristi, uslovno rečeno, taj prazan prostor i nametne neke svoje ideje“, zaključuje Gujaničić i dodaje:
„Ipak, Makronov problem je što u Evropskoj uniji postoji veoma mali broj iskrenih saveznika koji bi ga pratili u njegovim zamislima. Bez šire podrške na evropskom kontinentu pitanje je koliko se njegove inicijative mogu ostvariti.“
