Kvote koje je EU u februaru uvela na uvoz čelika iz trećih zemalja, kakve su Rusija, Kina, Turska, Brazil, oročene su do kraja ovog meseca i početkom jula znaćemo da li će bez carine EU iz takvih zemalja i dalje uvoziti ukupno 3,3 miliona tona čelika. Još nema najava u kojem pravcu razmišljaju u Briselu, hoće li možda biti još restriktivniji, što se sigurno ne bi dopalo kineskoj kompaniji „Hbis grupi“ koja je vlasnik Železare u Smederevu, a koju je vrlo brzo vratila iz mrtvih i sada dobro posluje.
Smederevska železara, koja je godišnju proizvodnju podigla na blizu dva miliona tona čelika, nema veliku zastupljenost na evropskom tržištu, gde učestvuje sa 1,3 do 1,5 odsto u ukupnom uvozu čelika u EU. Ipak, sa 750 miliona evra prošle godine je bila najveći izvoznik u Srbiji upravo zahvaljujući rastu izvoza u Evropu od 38 odsto.
Februarska kvota je ipak učinila da ovogodišnji izvoz bude manji nego u istom periodu prošle godine, ali se kvote nisu odrazile na proizvodnju.
Koliko Srbija, a pre svega oko 5.000 zaposlenih u Železari, ima razloga za brigu, iščekujući novu odluku EU o kvotama iznuđenu tarifama koje je SAD uvela na čelik iz uvoza, pa i onaj iz EU, na šta je Brisel reagovao svojim merama. Prema nezvaničnim informacijama, srpski pregovarački tim ovih dana je boravio u Briselu u pokušaju da ispregovara dodatno povećanje kvote, što mu nije uspelo prošli put uoči februarske odluke o kvotama.
Profesor ekonomike industrije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Ljubodrag Savić za Sputnjik kaže da ne gaji preterani optimizam da bi Srbiju, odnosno kinesku kompaniju, mogle da zaobiđu kvote. On, međutim, ukazuje na podatak da je proizvodnja u Smederevu nešto manja od dva miliona tona čelika, a da je ukupna kineska proizvodnja čelika veća od polovine svetske proizvodnje. Od oko 1.600 miliona tona ukupno proizvedenih u svetu, oko 870 miliona tona proizvede Kina, i ovih naših dva miliona zaista je kap u moru, kaže Savić.
„Nisu Kinezi došli u Srbiju da budu samo jedno leto“, ističe sagovornik Sputnjika, podsećajući da oni imaju posebne planove za ovaj deo Evrope, jer Balkan i Srbija za EU predstavljaju meko tkivo i to je način da se ubace u EU, ne samo prodajom čelika.
On, uz to, napominje da iza velikih kineskih kompanija stoji moćna kineska država.
„Ja ne doživljavam to kao dramatičnu stvar da će se sada možda desiti da kineska strana obustavi proizvodnju čelika u Srbiji i da veći deo radnika ostane bez posla. Mislim da će oni, uz manje ili veće teškoće, pronaći druga tržišta. Ako ne može da se proda na evropskom tržištu, pa nije to jedino tržište u svetu“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta.
On čak ne očekuje da će „Hbis grupa“ u Smederevu ozbiljnije smanjiti proizvodnju, ako je uopšte i smanji.
„Imaće određenih problema, određenih zastoja. Mi u ovom trenutku ne znamo kolika će biti kvota, koliko će to njih pogoditi i koju količinu njihove proizvodnje, ali, bez ikakve dileme, potpuno sam uveren da će kineska kompanija pronaći rešenje koje će biti dobro i za Srbiju i za radnike zaposlene u Železari“, nema dilemu Savić.
Tim pre što imaju poslove širom regiona, ne samo u Srbiji. Započeli su velike infrastrukturne projekte, a opšte je poznato da oni uglavnom koriste svoj repromaterijal neophodan za te radove. On podseća da je kineska kompanija koja je gradila Pupinov most najveći deo onoga što je ugradila dopremila iz Kine. Sad, međutim, pored Smederevske železare, nema potrebe da čelik, koji je nezaobilazan u svim tim projektima, dovoze iz Kine.
Postojanje interesa Kine za Srbiju on je potkrepio i činjenicom da su osnovali filijalu Kineske razvojne banke u Beogradu koja se ne bavi poslovima stanovništva.
„Ona je došla, pre svega, da isprati kineske projekte u Srbiji, pa je to još jedan argument“, kaže Savić.
Tu će se, kako napominje, trošiti i cement i gvožđe, pa i bakar iz RTB Bora. Na dugi rok to samo potkrepljuje tezu da će kineska kompanija, uz manje ili veće teškoće, rešiti taj problem i da radnici u Smederevu ne bi trebalo da osete velike teškoće bez obzira kako bude razrešen problem koji postoji, pre svega, na relaciji Kina i EU, smatra Savić.
