Uputstvo je stupilo na snagu u septembru prošle godine, kako bi se stalo na put sve masovnijoj pojavi da se estetske procedure obavljaju u kozmetičkim i frizerskim salonima, ali i u kućnim uslovima.
Bilo je i primera lažnog predstavljanja, da se pojedinci koji su završili kurseve predstavljaju kao plastični hirurzi, lekari na specijalizaciji ili specijalisti.
Profesor Marjan Novaković, sekretar Republičke stručne komisije za plastičnu hirurgiju u Ministarstvu zdravlja, kaže da je Uputstvom jasno definisano gde mogu da se obavljaju procedure „podmlađivanja“, ko ih može obavljati, sa kojim sredstvima i ko može da bude edukator doktorima medicine i stomatologije sa tri godine iskustva.
„Samo ako se budemo pridržavali toga, biće mnogo manje komplikacija koje mogu da se pojave na mestu ubrizgavanja botoksa ili filera hijalurona, a koje nekada mogu da budu i sistemske, da dovedu i do smrtnog ishoda“, pojasnio je Novaković.
On je naglasio da je cilj akcije da se zaštite pacijenti, ali i da se zaštiti struka.
Svi oni koji odu na ulepšavanje kod „nestručne osobe“ završe kasnije kod plastičnog hirurga. Od komplikacija sa kojima su njima dolazili pacijenti, bilo je delimičnog odumiranja kože usne ili nosa.
Za one koji su na specijalizaciji, a požure da se predstavljaju kao specijalisti, najavljuje da će biti oduzimanja specijalizacije.
Takođe, u dogovoru sa Lekarskom komorom Srbije biće i oduzimanja licenci.
Profesor Nenad Stepić, predsednik Udruženja za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju Srbije, kaže da je njihova obaveza da skrenu pažnju pacijentima i opštoj javnosti ko može da se bavi procedurama estetskog ulepšavanja.
„Imamo podršku Ministarstva zdravlja u borbi sa ovim problemom. Dešava se da ljudi koji poseduju sertifikate na kursevima od tri sata postaju edukatori, da bez završenog medicinskog fakulteta počnu da rade ’antiejdž‘ procedure“, naglasio je Stepić.
Specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije i sudski veštak Svetlana Vesanović kaže da je u Aziji registrovano oko 1.000 slučajeva slepila kao posledica ubrizgavanja filera u zoni korena nosa i između obrva, a da je u SAD registrovano 146 slučajeva slepila.
U Srbiji, kako kaže, još nisu registrovane takve komplikacije.
Ona je podsetila da doktor medicine ili stomatologije mora da ima odgovarajući sertifikat Ministarstva zdravlja kako bi se bavio određenim procedurama iz domena „antiejdž“.
„Svi ostali — kozmetičari, kozmetički tehničari, kozmetičar estetičar — nemaju pravo da se bave aplikacijom filera botoksa“, naglasila je ona.
Dodaje da veliku opasnost predstavlja i skidanje mladeža i virusnih bradavica po kozmetičkim salonima, preneo je Tanjug.
Napominje da nijedan mladež koji se skine u kozmetičkom salonu ne ide na patohistološku analizu, što je neophodno kako bi se utvrdilo da li je u pitanju melanom.
