Poslanik iranskog parlamenta Iljaz Hazarti za Sputnjik kaže da Vašington uporno insistira na garanciji da Teheran nikada neće proizvoditi nuklearno oružje, ali poručuje: ukoliko SAD budu želele novi nuklearni sporazum i Iran će imati za njih sto svojih uslova.
Nedavno je američki državni sekretar Majk Pompeo izneo uslove pod kojima su SAD spremne da zaključe novi nuklearni sporazum sa Iranom. Sa druge strane, predsednik Irana Hasan Rohani izjavio je da su pregovori između Teherana i Vašingtona mogući samo uz obostrano poštovanje. Međutim, pojedini političari u Iranu smatraju da Iran ne bi trebalo da vodi bilo kakve pregovore sa SAD. O ovoj temi Sputnjik je na marginama foruma u Sankt Peterburgu razgovarao sa Iljazom Hazartijem, poslanikom Islamske savetodavne skupštine Irana iz reformističke frakcije.
Šta može da natera Irance da sednu za pregovarački sto za Amerikancima?
— Iran i šest drugih svetskih sila (grupa 5+1) okupili su se i pregovarali o nuklearnom sporazumu. Nekada je morao da popusti Iran, nekada protivnici. Na kraju su strane postigle opšti konsenzus i potpisan je međunarodni sporazum. Međutim, odjednom je došao Tramp i izjavio da ne prihvata ovaj sporazum. Svet još nije video takvu drskost. Države-potpisnice sporazuma, koje poštuju međunarodno pravo, moraju zajedno da „zatvore usta Trampu“ zbog takvih izjava. Čak i ako on ne prihvata ovaj dogovor, to je njegov lični hir, jer su SAD potpisale međunarodni sporazum. Tramp izjavljuje da oni (SAD) žele nove pregovore, a ko je rekao da Iran hoće to isto? Mi nismo imali takve zahteve. Tramp postavlja uslove i pritom pokreće pitanje garancije da se neće proizvoditi nuklearno oružje. To zvuči glupo.
Naša ideološka strategija razvoja i vojna strategija nisu zasnovani na nuklearnom oružju. Osim toga, naš lider je izdao fatvu prema kojoj su zabranjeni proizvodnja i korišćenje nuklearnog oružja i to u bilo kom obliku. U našoj vojnoj doktrini nema mesta za nuklearno oružje. Međutim, mi moramo da razvijamo nuklearne tehnologije u svrhe koje nisu vojne i to kako bismo rešili različita pitanja u oblasti medicine, farmacije, elektrotehnike i energetike.
Ne prihvatamo uslove koje su iznele SAD, posebno u ovakvom maniru. Zbog toga u Iranu niko ne razmišlja o pregovorima sa SAD, ali ako Amerikanci promene svoj način komunikacije, vrata će biti otvorena. Iran nije zemlja gde Tramp može da dođe i diktira šta da kažemo i šta da radimo. Mi imamo snagu i uticaj u regionu. Nikoga se ne bojimo. Ako Amerikanci žele da vode politiku pretnji, onda i mi imamo čime da im pretimo. Ako oni pokažu poštovanje i mi ćemo se prema njima tako odnositi. Sve je obostrano.
Situacija oko mogućih pregovora između Irana i SAD liči na igru loših šahista, a to se vidi i u retorici iranskih i američkih političara. Prema Vašem mišljenju, ko ovde loše igra i kako Iran može naterati svog suparnika da misli i igra na drugačiji način?
— Amerikanci su dugi niz godina igrali sa nama različite igre. Videli su našu reakciju i taktiku za vreme operacije spasavanja američkih talaca u Tabasu i za vreme osmogodišnjeg rata između Irana i Iraka. Amerikanci su pokušali da zbace sa vlasti zakonitog predsednika Sirije Bašara Asada, ali Iran i Rusija nisu dopustili da to učine. Amerikanci su u Iraku izjavili da kurdska autonomija treba da postane nezavisna država. Iran nije dozvolio rasparčavanje Iraka. Amerikanci su u toj igri odabrali taktiku pretnji na koje moramo da odgovorimo. Za vreme mandata Baraka Obame taktika je bila mekša i osećalo se poštovanje. Ipak, Amerikanci su nam i u to vreme govorili da su sve karte na stolu. Šta to znači? Da oni imaju protiv nas spreman i vojni scenario. Mi, Iranci, smo nacija koja zagovara mir i pregovore. Sa Amerikancima smo mnogo puta vodili pregovore i to o Avganistanu, Iraku, o nuklearnom programu. Sada je došao Tramp i postavlja uslove za nove pregovore. Neka pokaže poštovanje prema našem narodu i tada ćemo mi pokazati kako se najbolje igra (politički šah). Ako on preferira pretnje, niko u Iranu neće igrati šah sa takvim partnerom.
U uslovima povećanih tenzija između SAD i Irana određene zemlje su izrazile spremnost da posreduju u pregovorima između Teherana i Vašingtona. Da li je Iranu potreban posrednik za pregovore sa SAD?
— Ne samo da je negativno ocenjen boravak gospodina Boltona na mestu savetnika za bezbednost američkog predsednika, nego je i direktna poruka nasilja i svrgavanja. Zar mi možemo da pregovaramo na način koji sledi Bolton? Mislim da bi Amerikanci trebalo da izvuku pouku iz 40-godišnje istorije sukoba sa Iranom. Bez obzira na interesovanje određenih zemalja (Švajcarske, Omana, Japana) da budu posrednici u pregovorima između Teherana i Vašingtona, iranska vlada to ne smatra neophodnim, jer SAD mogu samostalno skloniti „jastreba rata“ Boltona sa njegove dužnosti i na taj način bi mogle da promene retoriku i kulturu dijaloga sa Iranom.
Kada Trampova administracija izjavi da Iran ne bi trebalo da poseduje rakete, onda i mi možemo reći da u tom slučaju SAD ne bi trebalo da imaju nosače aviona u Persijskom zalivu i na Bliskom istoku, jer i mi imamo pravo da postavljamo uslove. Amerikanci mogu da promene svoj način komunikacije tako što će pokazati poštovanje i početi da ispunjavaju svoje obaveze prema potpisanom nuklearnom sporazumu. Tada ćemo sesti za pregovarački sto i saslušati njihovo mišljenje po tom pitanju. A ako oni hoće novi nuklearni sporazum, Iran će u tom slučaju imati najmanje 100 uslova.
