U Prištini je sve spremno za obeležavanje dve decenije od ulaska NATO trupa na Kosovo i Metohiju. Stigli su bivši američki predsednik Bil Klinton, bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt, bivši komandant NATO u Evropi, general Vesli Klark i nekadašnji šef verifikatorske misije OEBS na KiM Vilijam Voker. Svi su tu – samo Srba nema.
U gradu u kom ih je nekad živelo više od 50.000, danas ih je od šest do deset. Ali Bil Klinton se verovatno neće obazirati na to, važno je da je njegov cilj ispunjen.
Na severu pokrajine, gde je ekipa Sputnjika stigla kasno popodne, ni naznaka da je u sredu neki za Prištinu važan dan. Na mitrovačkim ulicama, kao i u Zvečanu i drugim mestima kroz koja smo prolazili naizgled mirno, ali ispod površine ljudi kriju zebnju. Još su sveža sećanja na upad kosovskih specijalaca na sever pokrajine, na prebijanja i hapšenja ljudi.
Sada redovne policijske patrole Kosovske policijske službe i Kfora stoje na uobičajenim mestima u Kosovskoj Mitrovici – na mostu na Ibru i na većim raskrsnicama, kao što je ona na Trgu cara Lazara.
U kafićima u Kosovskoj Mitrovici godišnjica ulaska NATO trupa je nešto o čemu se nerado govori. U neformalnim razgovorima građani, naizgled nezainteresovani za događanja u Prištini, izražavaju zabrinutost – šta će se desiti ako bude novih upada kosovskih Albanaca na sever pokrajine.
Upitani da li znaju ko je stigao u Prištinu i šta kosovski Albanci sutra slave, ljudi menjaju izraze lica. Naravno da znaju, odgovaraju dvojica starijih ljudi, koji su pre dvadeset godina u Kosovsku Mitrovicu izbegli iz obližnjeg Vučitrna.
„Kada je NATO ušao na Kosovo, ja sam ovamo došao u trenerci i patikama. U džepu sam imao dvesta maraka. Žena je došla u haljini i papučama. To je to“, priča jedan od njih skoro kroz plač.
„Sve mi je ostalo u Vučitrnu. Kuća i plac od tri i po ara su uzurpirani. Još jedan plac van Vučitrna koji sam imao takođe je uzurpiran. Nisam u Vučitrnu ništa prodao i neću“.
Drugi Vučitrnac seća se kako je izgledalo kada su u Kosovsku Mitrovicu stigli francuski vojnici:
„Prvo su došli i rekli da niko ne treba da se plaši, da sada oni upravljaju. Međutim, ovde imam jednog komšiju koji je radio u Švajcarskoj, dobro govori francuski. Njemu su stradan rekli da se svi skupimo i da bežimo dalje, da ne odgovaraju ni za čiji život“.
Jedini čovek koji je želeo da govori u kameru kaže da je pre dvadeset godina, kada su NATO snage preuzele kontrolu nad KiM, u Kosovskoj Mitrovici ostalo oko dvesta Srba.
„Ja sam sklonio porodicu u Kraljevo i vratio se ovde. Tu na trgu stajalo je oko dvesta ljudi. Niko nije znao kuda će i šta će“, priseća se on.
Srbi na severu Kosova, kako je rekao, sa zebnjom gledaju na poslednje događaje i najave da kosovski Albanci mogu ponovo da upadnu na sever Kosova. Strah je ovde redovno stanje, kaže nam on. Dok Priština piruje i veliča „mir“, „slobodu“ i „demokratiju“ koju su Kosovu i Metohiji, svojim ulaskom pre dvadeset godina donele NATO trupe, Srbi presabiraju gorka sećanja i strepe za budućnost.
