Romantičnu priču — bajku o ljubavi i nežnosti, ali i o zlu i izneveravanju, odigranu na muziku Čajkovskog, a uz pomoć raskošnog dekora i kostima, izveo je baletski ansambl nacionalnog teatra na čelu sa solistima Tatjanom Tatić, belom i crnom labudicom i Igorom Pastorom u ulozi Princa Zigfrida. U Sputnjikovom studiju ovi mladi umetnici podelili su sa nama još uvek prisutno uzbuđenje i utiske posle premijere.
„Još nisam svesna onoga što se dogodilo“, kaže dvadesetčetvorogodišnja Tatjana Tatić. „ Pre svega je to bila predstava bez ijednog kiksa, iako je normalno da se to dešava, balet je živa umetnost, klecne koleno ili se dogodi nešto slično što može da poremeti igrača. Mnogo smo radili, dve nedelje smo po ceo dan bili na generalnim probama... Sve je to već bilo u telu, trebalo je samo prepustiti emocijama da urade svoj deo“, kaže mlada solistkinja.
Gromoglasnim aplauzima i povicima „bravo“ publika je na nogama ispratila premijeru baleta „Labudovo jezero“, koji je, u koreografskoj postavci Konstantina Kostjukova, pre nekoliko večeri izveden na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.
Romantičnu priču — bajku o ljubavi i nežnosti, ali i o zlu i izneveravanju, odigranu na muziku Čajkovskog, a uz pomoć raskošnog dekora i kostima, izveo je baletski ansambl Nacionalnog teatra na čelu sa solistima Tatjanom Tatić, belom i crnom labudicom i Igorom Pastorom u ulozi Princa Zigfrida. U Sputnjikovom studiju ovi mladi umetnici podelili su sa nama još uvek prisutno uzbuđenje i utiske posle premijere.
„Još nisam svesna onoga što se dogodilo“, kaže dvadesetčetvorogodišnja Tatjana Tatić. „Pre svega je to bila predstava bez ijednog kiksa, iako je normalno da se to dešava, balet je živa umetnost, klecne koleno ili se dogodi nešto slično što može da poremeti igrača. Mnogo smo radili, dve nedelje smo po ceo dan bili na generalnim probama... Sve je to već bilo u telu, trebalo je samo prepustiti emocijama da urade svoj deo“, kaže mlada solistkinja.
A da je emocija najvažniji deo potvrđuje i Igor Pastor, koji otkriva da ih je Duška Dragićević, sa kojom su pripremali uloge, vodila najviše emocijom.
„Razume se da su tu postojali i tehnički, koreografski zahtevi, ali emocija je ono što publiku dovodi u pozorište. Nas dvoje smo imali kontakt, poverenje, zvezde su se poklopile i verujem da je zbog toga publika onako reagovala“, kaže Igor.
Tatjana otkriva da je i za nju bilo začuđujuće odsustvo treme, uprkos tome što se našla — u ulozi života:
„Meni je ovo peta uloga i neverovatno je da sam imala najmanju tremu sada pri izlasku na scenu. Jer, kako nemati tremu pred nastup u „Labudovom jezeru“, kada je to san svake devojčice, kad se inače tresem i imam gotovo napade panike... Ovde je bilo potpuno drugačije. U svakom trenutku dok smo igrali bila sam svesna Igorovog pogleda, dodira, te neke naše prećutne komunikacije, toga kako dišemo... Mogla sam da se opustim i da uživam“, kaže Tatjana.
Na pitanje kako se igraju emocije i složena stanja duše, pokretom i bez reči, ovi mladi umetnici gotovo u glas podsećaju da emocije nisu gluma, njima se prepustite i postanete ono što igrate.
„Jednostavno ste potpuno u tome“, objašnjava Igor. „Uđete u taj film i emocije same izlaze...“
I Tatjana je, kaže, na sličan način ušla u čuveni „beli adađo“:
„U onih deset minuta jednostavno ne mislim ni o čemu. Prosto, uživim se u priču i postanem labud... Ja tu više nisam Tatjana Tasić, već princeza zarobljena u telu labuda“, uz osmeh kaže mlada solistkinja.
„A to je ključno“, podseća Igor, „da umetnik ne predstavlja sebe, nego ulogu koju tumači“.
„Zato, dok igramo, ja njene ruke ne doživljavam kao ruke, za mene su to krila labudice. Samo tako prenosimo poruku šta mi to radimo, kakvu priču pričamo, šta osećamo...“, iskren je tumač glavne muške uloge Igor Pastor.
Za ove mlade igrače magiju na sceni donosi pre svega muzika velikog Čajkovskog.
„Bavim se baletom skoro 20 godina i samo kroz balet slušam tu muziku“, kaže Tatjana. „Dok smo spremali uloge, dešavalo se da mi igramo u sali, stvaramo nešto, koncentrisani smo na pokret, a onda nam naš pedagog pusti muziku... I mi ostanemo kao ukopani, ne pomeramo se, ne možemo da nadvladamo tu magiju. Težak je to zadatak, da nadjačate sve ono što ta čarobna muzika izaziva.“
