Stručnjak iz Centra za proučavanje savremene Turske Jurij Mavašev smatra da Turska i SAD, uprkos pokušajima, ne mogu da postignu kompromis.
„U praksi će Amerikanci uvek pokazivati Turcima njihovo mesto u međunarodnoj hijerarhiji, kako ga oni vide — u ulozi ’čuvara kapije bliskoistočnog regiona‘. I u tome je osnovna protivrečnost, jer Turci više nisu zadovoljni tom ulogom“, naveo je Mavašev u izjavi za RT.
Slično razmišlja i zamenik direktora Instituta za istoriju i politiku Moskovskog državnog univerziteta Vladimir Šapovalov, koji navodi da će SAD pokušavati da vrše pritisak na Tursku čak i kada na priču o kupovini S-400 bude stavljena tačka.
Prema njegovim rečima, Vašington bi mogao da izvede provokaciju protiv Ankare.
„Moguće je da će biti nekog informacionog napada na tursko rukovodstvo. Za sve zemlje-članice NATO-a to je vrlo ilustrativna situacija koja pokazuje da je Severnoatlantska alijansa savez u kojem postoji jedna dominantna sila koja pokušava da nametne svoju volju“, naveo je ekspert.
Sjedinjene Američke Države razočarane su dejstvima Ankare, koja je uputila svoje stručnjake u Rusiju radi obuke za upravljanje ruskim raketnim sistemima S-400, izjavila je zamenica ministra odbrane SAD Elen Lord.
Šef Pentagona Patrik Šanahan je izložio detaljan plan isključivanja Turske iz programa isporuka bombardera pete generacije F-35 zbog kupovine S-400. Prema dokumentu, Ankara će biti isključena iz programa do 31. jula, a turski piloti koji se obučavaju u SAD biće vraćeni u domovinu.
Turska je, podsetimo, računala na stotinak novih bombardera F-35 u svom naoružanju. Oni se proizvode u okviru saradnje članica NATO-a. Turska industrija isporučivala je pojedine komponente za te avione.
U slučaju prekida saradnje, Ankara će biti prinuđena da traži alternativu za američke bombardere. Iako Turska projektuje sopstveni avion takve klase, njegova budućnost je za sada neizvesna. U najboljem slučaju, borbeni avion će biti spreman za upotrebu do 2031. godine, ali nikakvih garancija za to još nema.
Jedna od najverovatnijih varijanti za zamenu F-35 mogao bi da bude ruski Su-57, smatraju eksperti.
U aprilu ove godine list „Difens njuz“ je preneo, pozivajući se na izvore u Ministarstvu odbrane Turske, da bi upravo ruski avioni mogli da budu „prvi i najbolji izbor“ u slučaju da propadne isporuka F-35. Reč je ne samo o tehnološkim parametrima, nego i o geostrateškim pretpostavkama, naveli su neimenovani izvori lista.
Dejstva Vašingtona protiv Ankare zbog isporuka S-400 mogla bi da imaju dugoročne posledice ne samo na odbrambeno-tehnički sektor, nego i na geopolitiku, smatraju eksperti.
Turska sada raspolaže drugom po brojnosti armijom u sastavu NATO-a, odmah posle SAD, podseća Vladimir Šapovalov. Pored toga, Ankara vodi aktivnu spoljnu politiku. Povlačenje Turske iz programa F-35 smanjiće nivo poverenja između Ankare i Vašingtona i prinuditi tursku stranu da se više uzda u naoružanje koje predstavlja alternativu američkom.
„Nije isključeno da u Turskoj počnu da postavljaju pitanja o tome koliko je za tu zemlju isplativo da ostaje u Alijansi, ako se ima u vidu da nesuglasice u vezi sa S-400 nisu jedini spor Turske s partnerima iz NATO-a poslednjih godina“, ukazuje Šapovalov.
Jurij Mavašev, takođe, ističe da je priča o ruskim raketnim sistemima S-400 samo vrh ledenog brega koji stoji između Turske i SAD.
„Ankara je veoma svesna svoje sve veće geopolitičke uloge na Bliskom istoku, u Africi i u celom svetu, i ume da preračunava posledice svojih koraka. Turci su naučili da vide sadržaj u odnosima s drugim zemljama i daju mu veći značaj nego formi“, navodi ekspert.
Vašington je nezadovoljan zbog nezavisne politike Ankare od koje ona ne namerava da odustane, smatra Mavašev.
„Pristajanje na ustupke Vašingtonu u ovim uslovima bilo bi, najblaže rečeno, nedalekovido. Pozicije Turske na Bliskom istoku samo će se učvršćivati ako ona nastavi aktivno da brani svoja prava. Da, biće teškoća, ali bilo bi ih i više kada bi Turska odustala od svoje principijelne pozicije“, naglasio je ekspert.
Turska i Rusija su počele pregovore i isporuci sistema S-400 „Trijumf“ 2016. godine. Strane su 2017. potpisale ugovor u vrednosti od 2,5 milijarde dolara. Ankara se zainteresovala za taj sistem ne samo zbog visokih taktičko-tehničkih karakteristika S-400, nego i zbog povoljnih uslova isporuke — deo cene pokriva kredit koji je odobrila ruska strana.
Direktor ruske državne korporacije „Rosteh“ Sergej Čemezov rekao je 7. juna novinarima da bi Ankara trebalo da dobije ruske sisteme S-400 u roku od dva meseca.
„Sve je u redu, mislim da ćemo za dva meseca početi isporuke. Već je uplaćen avans, oformljen je kredit. Kreditni novac je potrošen, tehnika je proizvedena, a završili smo i obuku“, rekao je Čemezov u intervjuu za televiziju NTV tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.
Amerikanci svoje negodovanje protiv kupovine S-400 argumentuju time da bi, u slučaju da ruski protivraketni sistemi S-400 počnu da se razvijaju u Turskoj, američki lovci F-35 mogli da se nađu u njihovom radijusu.
SAD tvrde da PVO sistem koji je prvobitno napravljen radi borbe protiv vojne avijacije NATO-a može da prepozna karakteristike američkih lovaca i da ih bez znanja turske prenese ruskoj vojsci.
Ankara je, međutim, naglasila da se radijus delovanja S-400 neće preklapati s putanjama letova F-35.
Prošle sedmice Vašington je ponudio Ankari nekoliko novih scenarija odustajanja od S-400. Prema rečima predstavnika Pentagona, generala-potporučnika Čarlsa Hupera, „lopta je sada na terenu Turske“. Nije precizirano kakve je predloge Pentagon izneo Turskoj.
„Uoči našeg susreta u Briselu, koji je planiran za jun, postojećem dokumentu dodajem kratak spisak mera koje će SAD preduzeti kako bi isključile Turski iz programa F-35 do 31. jula“, navedeno je u pismu.
Do tada, mnogi turski državljani koji se sada obučavaju u okviru programa F-35 moći će da završe kurs. Do 31. jula oni su dužni da napuste SAD.
