Posle pregovora predstavnika države, banaka i Udruženja koje je zastupalo korisnike kredita, na predlog Vlade Srbije, Skupština je 25. aprila usvojila Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskih francima. Njime je precizirano da se preostali deo duga konvertuje u evre i da iznos dobijen konverzijom bude umanjen za 38 odsto, kao i da kamatna stopa bude ograničena na 3,4 odsto.
Zakonom je precizirano i da banka u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu korisniku dostavi ponudu za zaključenje ugovora o konverziji, a da se on po prijemu predloga o njemu izjasni u narednih mesec dana i ako prihvati predlog zaključi ugovor o konverziji.
Hoće li zakon uspeti da reši dugogodišnji problem za 15.785 korisnika tog kredita? Jelena Pavlović ukazuje da su upravo banke kod kojih ima najviše stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima klijentima prilično otežale posao.
„Banke su u najvećem delu, skoro sve dostavile predloge. Do 7. juna je rok do koga treba da ih dostave i jako su se različito ponele u ovome. Komercijalna banka se, na primer, najbolje ponela. Ona je najnormalnije dala konverziju, ponudila ono što zakon predviđa — otpis, prelazak na evro, novu kamatu, dok su se ostale banke većinom trudile da to otežaju“, ukazuje sagovornica Sputnjika.
Posebno napominje da je to slučaj sa Rajfajzen bankom koja je u dostavljenim predlozima korisnicima tih kredita ubacila sve ono što je iz Zakona o konverziji izbačeno — da je valutna klauzula dozvoljena, da ugovor ima snagu vansudskog poravnanja, da više nema nikakvih međusobnih potraživanja. Zato ona smatra da će te banke otežati taj postupak konverzije.
Pojedine banke, uključujući „Direktnu banku“, „Rajfajzen banku, „Hipo banku“ i „Eurobanku“, pokušavaju da tumače zakon tako što se svi pokrenuti sudski postupci vezani za valutnu klauzulu obustavljaju, što nije tačno. Postupci se samo prekidaju na dva meseca, istakla je članica UO Udruženja CHF, koja je tokom pregovora bila jedan od najaktivnijih predstavnika korisnika kredita indeksiranih u švajcarcima.
Ona je zato upozorila da će svako nezaključivanje ugovora o konverziji praktično značiti sudsku tužbu protiv banke i da je na bankama da shvate da je njima u interesu da naprave normalne ugovore o konverziji, kako je to predviđeno zakonom. U suprotnom će sve platiti na sudu, ističe Pavlovićeva, ocenivši da je ovo najbolja ponuda i za banke, jer će rešenje ovog problema finansirati i država sa 11,7 milijardi dinara.
Prema Zakonu, kako podseća, klijent nezadovoljan ponudom banke može da nastavi da je tuži, pa čak i ako potpiše konverziju.
„Posle tog 7. juna svakom ko je primio ponudu teče rok od 30 dana u kojem mora da se izjasni da li je prihvata ili ne. Ono što je jako bitno naglasiti je da je banka dužna da dostavi ponudu, a ne konačan tekst. Zakon precizira da konačan tekst definišu zajedno korisnik i banka“, napominje sagovornica Sputnjika.
Zato ona smatra da korisnik kredita treba da prihvati samo ono što mu u predloženom ugovoru odgovara, a da traži izmene onoga što mu ne odgovara.
Ako ne potpiše ugovor o konverziji sa bankom, korisnik kredita može da je tuži, a onaj ko je to već ranije učinio da nastavi postupak, napominje Pavlovićeva. Zbog toga je mišljenja da banke treba da prestanu sa ucenama, već da se drže slova zakona i da glavni argument treba da im bude korektna ponuda, jer većina ljudi ne želi da ide na sud. Prihvatanjem konverzije korisnici kredita će, kako kaže, umanjiti i štetu banke koja će je sama snositi ako ugovora o konverziji ne bude.
Pavlovićeva napominje da je ubedljivo najviše stambenih kredita u švajcarcima uzeto kod „Eurobanke“, a potom kod „Rajfajzen banke“, a upravo one tvrde da konverzija znači vansudsko poravnanje.
„Osim valutne klauzule postoje i drugi troškovi koje su banke naplaćivale i ne znam koliko će klijenti biti spremni da se odreknu svega zarad delimičnog umanjenja“, napominje ona, podsećajući da je konverzija ipak delimično umanjenje, a ne potpuno obeštećenje.
Pokušavaju da tumače Zakon onako kako to on ne definiše, jer Zakon nije definisao da se konverzijom bilo koje pravo korisnika kredita gubi i da se sudski postupak obustavlja, niti da su potpisom konverzije sva prava i obaveze banke i korisnika kredita regulisane, ističe Pavlovićeva za Sputnjik.
