„Predsednik Mun Džae In smatra da je dovoljan vojno-politički savez između Republike Koreje i SAD, koji će pomoći u rešavanju problema Korejskog poluostrva, ali administracija našeg predsednika veruje da je formiranje i jačanje Saveza Južna Koreja — SAD — Japan nepoželjna pojava, jer bi takav blok mogao da predstavlja ’mali NATO‘ u Istočnoj Aziji“, rekao je Song Jang-Žil.
Podsetimo, početkom juna predstavnici SAD, Japana i Južne Koreje sastali su se na konferenciji o bezbednosti u azijsko-pacifičkoj regiji, koja je održana u Singapuru. Strane su izrazile spremnost da ojačaju trilateralnu saradnju u cilju rešavanja problema na Korejskom poluostrvu. Zemlje su potpisale zajedničku izjavu, prema kojoj će se zalagati za potpuno nuklearno razoružanje u regionu, prenela je japanska agencija Kjodo.
Unutarpolitička borba i nezadovoljstvo
Aktuelna južnokorejska vlada naglašava da se isključuje mogućnost vojno-političkog saveza između Južne Koreje i Japana, rekao je stručnjak Centra za korejske studije na ruskom Institutu za Daleki istok u Ruskoj akademiji nauka (RAN) Evgenije Kim.
Prema njegovim rečima, izjava južnokorejske strane je neka vrsta odgovora SAD, koje su svesne da Južna Koreja ne želi da stupa u takav savez, ali i dalje nastavljaju da preduzimaju akcije u tom smeru.
„Vašington je već organizovao formu saradnje između Japana, SAD i Južne Koreje, koristeći problem nuklearnog oružja Severne Koreje, i čini se da se tu neće zaustaviti. Nedavno su održani trilateralni sastanci između ministara spoljnih poslova i vojnih lidera tih zemalja“, izjavio je stručnjak.
Direktor Centra za rusku strategiju u Aziji u RAN Georgij Toloraja kaže da izjavu južnokorejskog političara treba sagledati u kontekstu unutarpolitičke situacije, koja se formira u Južnoj Koreji. Prema njegovim rečima, napeti odnosi sa Tokiom su jedna od glavnih tema spoljnopolitičke aktivnosti sadašnjeg rukovodstva Južne Koreje i važan aspekt u unutrašnjoj političkoj borbi.
„Izjava Song Jang Žila odražava unutrašnju političku borbu i nezadovoljstvo zbog toga što SAD sputavaju razvoj odnosa sa Severnom Korejom, koji su značajni za Južnu Koreju, a time istovremeno pokušava da pomiri svoju zemlju sa Japanom, koji se u Seulu doživljava krajnje negativno. Pored toga, njegove izjave su signal za Pjongjang da neki predstavnici južnokorejske administracije žele da obnove odnose sa Severnom Korejom, a to je za njih važnije nego kontakt sa Japanom“, istakao je stručnjak.
„Ne žele da preuzmu odgovornost“
Kako stručnjaci objašnjavaju, Južna Koreja nikada neće ući u vojni savez sa Tokiom, jer se sećaju zločina koje je Japan počinio nad korejskim narodom tokom Drugog svetskog rata, a koje Japan do danas nije priznao.
Osim toga, nastavlja se spor i oko sistema „žene za utehu“, koji je predstavljao formu prisilne prostitucije za potrebe japanske vojske u Aziji za vreme Drugog svetskog rata.
„Japan ne želi da preuzme odgovornost za zločine koje je počinio u tom periodu. Tokio ne priznaje da je to bila državna politika, a ne pojedinačni slučajevi. Čak i danas u japanskim školskim i univerzitetskim istorijskim udžbenicima nema informacija o tome“, rekao je Evgenije Kim.
Kako ističe Georgij Toloraja, u Južnoj Koreji su veoma negativno nastrojeni prema Japanu, a to se ne može smatrati neutemeljenim.
„Japan igra destruktivnu ulogu u normalizaciji situacije na Korejskom poluostrvu. Tokio se izuzetno plaši stvaranja jedinstvene Koreje, pa postavlja prepreke na put međukorejskog zbližavanja“, objasnio je Toloraja.
Interna pravila
Analitičari smatraju da Vašington želi da stvori „mali NATO“ u Istočnoj Aziji, kako bi izvršio pritisak na zemlje u regionu i kako bi izdavao naređenja državama koje uđu u taj savez.
RT podseća da se svake godine u blizini Severne Koreje održavaju vojne vežbe velikih razmera, u kojima učestvuje desetine hiljada američkih, južnokorejskih i japanskih vojnika. Tako su od 23. do 27. maja ove godine održane zajedničke vežbe Južne Koreje, Japana, SAD i Australije, gde su vojnici „usavršavali veštine jačanja praktične saradnje na moru“.
Prema mišljenju Evgenija Kima, „mali NATO“ je potreban SAD kao jedan od oblika kontrole istočnih granica i pritiska na države u regionu.
„Neostvarena želja Vašingtona za sve vreme postojanja Južne Koreje je stvaranje vojno-političkog saveza u severoistočnoj Aziji, koji će činiti SAD, Japan i Južna Koreja. Ako se takav savez oformi, u planu će biti i interna pravila – osim dominantne države, koju će predstavljati SAD, sve druge će se nalaziti na sekundarnim pozicijama, a deo njihovog suvereniteta predaje se komandi vojnog saveza“, rekao je stručnjak.
Prema njegovim rečima, Seul je i van takvog saveza u jakoj vojno-političkoj zavisnosti od SAD.
„Južna Koreja trenutno ima ograničen suverenitet, jer je južnokorejska vojska pod američkom komandom. Vašington određuje broj i karakter vojnih vežbi. Južna Koreja možda i ne bi želela da održava vojne vežbe u blizini Severne Koreje, ali američka strana ostaje pri svome, i ne daje Seulu pravo glasa“, konstatovao je analitičar.
Kim je dodao da bi se stvaranjem takvog saveza samo pogoršala situacija na Korejskom poluostrvu.
„Ako se stvori takav vojni savez, Vašington će jednostavno početi da izdaje naređenja Južnoj Koreji i Japanu, koji će biti primorani da učestvuju u američkim vojnim operacijama. Osim toga, ovaj blok bi bio prvenstveno usmeren protiv Rusije i Kine“, dodao je stručnjak.
Po oceni Georgija Toloraje, izjava južnokorejskog predsednika da Seul odbija da uđe u vojno-politički savez sa Japanom izazvaće nezadovoljstvo kod Vašingtona.
„Sjedinjenim Državama se to neće dopasti. Reči Song Jang Žila skreću pažnju na činjenicu da SAD ne ostvaruju svoje ciljeve u Istočnoj Aziji, njihove pozicije u tom regionu ne jačaju, i nema izgleda za koordinaciju u tom formatu“, zaključio je stručnjak.
