Njihovo reagovanje izazvala je činjenica da je nedostatak kvoruma na sednici Nastavno-naučnog veća Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu bio razlog da profesori dr Darko Tanasković i dr Predrag Piper ne budu predloženi za emeritusa, iako su matične katedre za to dale pozitivno mišljenje.
To je bio razlog objavljivanja otvorenog pisma nazvanog „Predlog za razmišljanje“ čiji potpisnici navode da su istinski zabrinuti zbog raznih pojava koje ugrožavaju sistem srpskog visokog školstva i njegove najviše naučno-pedagoške kvalitete. Zato su se obratili svim dekanima, profesorima, članovima izbornih veća i drugih upravnih tela pojedinih fakulteta, ali i rektorima, kao i svim odgovornim članovima naučne i univerzitetske zajednice. U neodobravanju statusa emeritusa dvojici profesora vide ozbiljan problem, jer, kako navode, u univerzitetskoj zajednici nema nikoga ko bi mogao sa elementarnom ozbiljnošću da obrazloži da oni to ne treba da postanu.
Na pitanje ima li u toj skrivalici sa nedostatkom kvoruma ipak nekih dobitnika, potpisnici odmah dodaju da, nažalost, ima.
„To su oni malobrojni, ali za izbornu proceduru i ukupan broj glasova ipak relevantni pojedinci, koji su lično zainteresovani za to da upravo profesori najviših naučno-pedagoških kompetencija budu uklonjeni sa fakulteta“, navedeno je u ovom obraćanju javnosti.
U ovom slučaju, kako konstatuju, gubitnici neće biti profesori Tanasković i Piper, već matične studijske grupe, ceo Filološki fakultet, pa i Beogradski univerzitet.
„Nije teško sagledati jednostavnu činjenicu da studij orijentalistike sa prof. dr Darkom Tanaskovićem i bez njega, te studij slavistike sa prof. dr Predragom Piperom i bez njega jednostavno nisu ni približno iste naučno-pedagoške kategorije“, navedeno je u „Predlogu za razmišljanje“.
Profesor Tanasković za Sputnjik kaže da nerado govori o nastaloj situaciji, jer je reč o njegovom univerzitetskom statusu, ali i dodaje da ga to što je „Predlog za razmišljanje“, koji je našlo za shodno da potpiše i iznese pred javnost više od 130 savesnih i ozbiljnih ličnosti, od kojih mnoge nisu iz akademske sredine u užem smislu, obavezuje da saopšti svoje viđenje stvari.
„Pre svega, tačnosti radi, valja naglasiti da smo kolega Piper i ja odlaskom u penziju ispunili osnovni preduslov da budemo predloženi za izbor u zvanje profesora emeritusa. Naše katedre, za slavistiku i orijentalistiku, predložile su nas, a odluku o usvajanju ovih predloga i njihovom upućivanju Senatu Univerziteta trebalo je da na svojoj sednici donese Nastavno-naučno veće Filološkog fakulteta. Razmatranje predloga i odlučivanje o njima onemogućeno je nedostatkom potrebnog kvoruma Nastavno-naučnog veća, rok za upućivanje predloga Univerzitetu je istekao i mi nismo postali kandidati za ovo istovremeno počasno i radno zvanje. To su činjenice, onako kako ih ja vidim. Sve ostalo u vezi sa simptomatičnim nedostatkom kvoruma i odsustvom nastojanja da se do njega dođe u domenu je pretpostavki, za koje nema dokaza, ali ima ozbiljnih indicija, o kojima zasad ne bih govorio“, kaže naš poznati profesor orijentalistike i nekadašnji diplomata.
Komentarišući podršku koju su dobili profesor Piper i on, Tanasković kaže da, ako je dobro razumeo „Predlog za razmišljanje“, njegovi potpisnici smatraju da nikakve proceduralne okolnosti i opravdanja pri odlučivanju o suštinskim akademskim pitanjima ne bi smeli da budu dovoljni da se ona jednostavno skinu sa dnevnog reda univerzitetskog života. To je, kako kaže, najbitnije i ne odnosi se samo na ovaj slučaj.
„Zapaženo je, naime, da je na našim fakultetima uzelo maha nakaradno shvatanje autonomije univerziteta koje, u kombinaciji sa reliktima samoupravljačkih manira i stavljanjem u prvi plan interesa užih, dobro pozicioniranih grupa, dovodi u pitanje kvalitet osnovne, nastavne i naučne delatnosti visokoškolskih ustanova i stvara atmosferu rezignacije i podaništva, nespojive sa misijom i duhom univerziteta. U nauci ne sme da odlučuje stav većine, do kojeg se neretko dolazi preglasavanjem unutar sistema uspostavljene glasačke mašine, već su jedino relevantni argumenti zasnovani na naučnim činjenicama i potvrđenim rezultatima“, nedvosmislen je sagovornik Sputnjika.
Profesor Filozofskog fakulteta, akademik Ljubodrag Dimić za Sputnjik je objasnio zašto je jedan od 136 potpisnika „Predloga za razmišljanje“, među kojima su, pored ostalih, i onkolog dr Radan Džodić, izdavači Žarko Čigoja i Jagoš Đuretić, književnici Matija Bećković, Ljubivoje Ršumović, Zoran Živković, Rajko Petrov Nogo, Gojko Đogo, Aleksandar Gatalica, Vladislav Bajac, diplomata i ambasador Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević, prof. dr Slobodan Remetić, kompozitor prof. dr Rajko Maksimović, univerzitetski profesori dr Branko Krga, dr Nenad Kecmanović, dr Ratko Božović, slikar Čedomir Vasić, v. d. direktora Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić Brešković, etnolog Dragomir Antonić, istoričar prof. dr Čedomir Antić, dramaturg Bojana Andrić, nekadašnji novinar a sada univerzitetski profesor dr Slobodan Reljić…
„Moje mišljenje je da su u pitanju izuzetni profesori i šteta je odricati se takvih ljudi koji imaju iskustvo koje mogu da prenesu ne samo na studente, već i na mlađe profesore. To je bio razlog što sam ja stavio svoj potpis ispod tog zahteva da se profesorima Tanaskoviću i Piperu produži profesura. Kao što i sami vidite, uvek postoje mogućnosti da se procedura izigra razlozima koji su krajnje iracionalni. U pitanju su ljudi koji su svoje znanje sticali decenijama i koji su u mogućnosti da ga prenesu drugima. A to je, na kraju krajeva, i funkcija univerziteta da se tu sreću oni koji hoće da uče sa onima koji znaju, koji mogu da ih poduče“, naglašava naš poznati istoričar.
Na pitanje može li se očekivati da se eventualnim izmenama propisa koji regulišu funkcionisanje fakulteta onemogući da se procedura ispreči naspram suštine, jer najnovija dešavanja na Filološkom fakultetu nisu usamljena pojava, pošto se nešto slično nedavno dešavalo i na Filozofskom fakultetu, Dimić odgovara da su zakoni, propisi uvek posledica negativne stvarnosti.
„Ukoliko u stvaranosti postoji nešto što je izigravanje zakona, verovatno će zakonodavac morati da razmišlja i u tom pravcu, ali to će tek biti u nekoj budućnosti, a neki dragoceni ljudi neće moći svoje znanje da dele sa mlađim kolegama“, upozorio je Dimić.
