Južnoafrička Republika sada ima jednu od najgorih epidemija HIV-a na svetu, sa 7,1 miliona ljudi, ili nešto manje od 19 odsto stanovništva, koji žive s tim virusom. Crno stanovništvo u Južnoj Africi nesrazmerno je zahvaćeno tom bolešću, prenosi hrvatski portal „Dnevno“ pisanje Gardijana“.
Tvrdnje da su beli plaćenici aktivno širili sidu po južnoj Africi osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka objavljene su u dokumentarcu „Cold Case Hammarskjold“, koji je ove godine premijerno prikazan na filmskom festivalu „Sandens“.
Te tvrdnje izneo je Aleksander Džons, koji je godinama radio kao obaveštajni agent u Južnoafričkom institutu za pomorska istraživanja (SAIMR), pre tri decenije, kada je organizovao državne udare i druga nasilja širom Afrike.
Džons tvrdi da je vođa SAIMR-a Kit Maksvel imao „rasističku, apokaliptičnu opsednutost HIV-om, odnosno sidom“, a grupa je imala nameru da stvori belu većinu među stanovništvom u Južnoj Africi i susednim zemljama, tako to će izbrisati crnu rasu.
Kit Maksvel se navodno predstavljao kao lekar dok je vodio klinike u siromašnim, uglavnom crnačkim četvrtima u području Johanesburga, što mu je dalo mogućnost da sprovede svoje ubilačke eksperimente, piše „Dnevno“.
„Koji je najlakši način dobiti zamorca, nego kada živite u sistemu aparthejda?“, kaže Džons u filmu.
„Crnci nemaju prava, potrebno im je lečenje. Dolazi beli ’filantrop‘ i kaže: ’Znate, otvoriću klinike i lečiću vas‘. A on je, zapravo, vuk u jagnjećoj koži.“
Kit Maksvel je pisao o „kugi“ za koju se nadao da će uništiti crnu populaciju, zacementirati vladavinu belaca i vratiti konzervativne verske običaje, pokazuju dokumenta na koja se pozivaju tvorci dokumentarca.
Znak na ordinaciji „Dokotela [lekar] Maksvel“ još visi ispred kancelarije u gradu Putfontejnu gde se meštani sećaju poštovanog čoveka koji je doslovce imao monopol na zdravstvene usluge u tom području. Nudio je čudne tretmane, uključujući stavljanje pacijenata u „cevi“, za koje je rekao da su mu dopustili da vidi unutar njihovih tela. Takođe, davao je „lažne injekcije“, rekao je Ibrahim Karolia, koji je vodio trgovinu preko puta.
Svaki interes koji je Maksvel pokazao u javnosti bio je dobronameran. Klod Njuberi, lekar koji je poznavao vođu plaćenika, potvrdio je da Maksvel nema medicinske kvalifikacije, ali je opisao dodelu humanitarne pomoći.
„Bio je protiv genocida i pokušavao je da otkrije lek za HIV“, rekao je Njuberi u dokumentarcu.
Čini se da dokumenti koje su prikupili tvorci filma pokazuju da su se Maksvelovi privatni stavovi jako razlikovali od njegovih javnih stavova. Radovi sugerišu njegovo jezivo uživanje u pojavi epidemije side.
Ono što je manje jasno jeste to da li je imao stručnost ili sredstva za sprovođenje svojih košmarnih vizija. Džons, bivši član SAIMR-a, tvrdi da jeste.
„Bili smo uključeni u projekt u Mozambiku, šireći virus side kroz obične bolesti“, rekao je on.
